НОВИ САД – Ни директори пољопривредних задруга са 40-годишњим искуством не памте овако тешку годину. Најкраће речено – сезона без зараде. Зато би надлежни требало брже да реагују на сугестије задругара, упозорава председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ.
Високи трошкови производње и ниска цена ратарских производа воде произвођаче у дугове
Имали смо последњих година код одређених категорија и драматичан раст цена инпута у пољопривреди. Тај раст је направио велики притисак на трошкове производње, док су са друге стране цене робе примарног аграра испод нивоа трошкова, упозорава председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ.
„Једноставно речено, ове сезоне се ништа није исплатило. Тако смо код калкулације цене производње пшенице за ову годину дошли до података да су трошкови 50 одсто виши од лањских. То је експоненцијални раст трошкова је док с друге стране пшеница упола јефтинија. То је довело произвођаче у незавидан положај који могу илустровати примером код оних који се натурално раздужују. Ако је неко код задужења требало да врати 100 килограма пшенице, сада треба да врати 200 килограма. Међутим, пољопривредници то не могу да врате јер немају толике приносе. То је узроковало већу задуженост пољопривредника. Задруге у великом броју случајева пролонгирају обавезе произвођачима, а тај се дужнички ланац проширује и на добављаче итд.ˮ, објашњава Јелена Несторов Бизоњ.
Задругари сугеришу надлежнима предузимање низа мера
– Издваја се једна мера, а то је субвенционисање камате на кредите у дугорочном периоду, наглашава Јелена Несторов Бизоњ.
„Управо из разлога који сам напоменула. Често се дешавало да пољопривреднику, задругару или задрузи није исплативо да прода робу или је тренутно тржишно онемогућен. Зато би кредити били начин да се ова ситуација премости. То не би било решење за дуг период, али би помогло до следеће сезоне. Та мера је присутна, али није стално отворена. Производни циклус у пољопривреди без прекида је и то је неопходно. Залагали смо се и за друге аспекте као што су субвенције у пољопривреди. Предлагали смо повећање директних подстицаја по хектару јер су у окружењу виши него код нас. Залажемо се и за субвенционисање свих површина на којима је газдинство регистровано. Задругари и задруге послују у легалном систему, па би кроз ПДВ допринели пореском систему, док са друге стране најмање од њега добијају. Неопходно је и Републичку дирекцију за робне резерве ставити у пуну функцијуˮ, каже Јелена Несторов Бизоњ.
„Када је реч о томе да ли смо задовољни реакцијом надлежних на наше предлоге, морам рећи да нисам у потпуности, јер је потребно много времена да сугестије буду усвојене. Дакле, држава нас и пита и чује, али не реагује довољно брзо. Пример за то је и доношење Закона о задругама, који је на крају усвојен углавном по препорукама Задружног савеза. „Међутимˮ, закључује Јелена Несторов Бизоњ, „прошло је много година од тога и у међувремену је због пропуштеног времена нанета штета задругаримаˮ.
Извор: РТВ, Радио Нови Сад 1
