Пољопривреда у Европи се сусреће са значајним променама, које су усмерене ка одрживости и обнављању тла. На недавном конгресу у Швајцарској, лидери мултинационалних компанија као што су Nestlé и Syngenta истакли су нужност редефинисања приступа производњи хране. Mark Schneider, главни директор Nestlé-а, нагласио је да „будућа пољопривреда мора бити много одрживија“, што указује на хитну потребу за променом тренутних пракси.
У Европи све више фарми прелази на регенеративну пољопривреду. Овај концепт обухвата методе које помажу у обнављању екосистема, побољшавају квалитет тла и повећавају биоразноликост. Регенеративна пољопривреда укључује неколико пракси, као што су минимално ремећење тла, употреба покровних усева, ротација усева и интеграција стоке.
У Швајцарској, пример такве праксе може се видети на фарми „Hof Oberreiter“ код Луцерна. Ова фарма користи покровне усеве попут ражи и детелине, који, поред смањења ерозије, обогаћују тло хранљивим материјама. Ове методе не само да помажу у очувању тла, већ и повећавају принос, што је кључно у светлу растуће глобалне потражње за храном.
Четвртина њива није орана у Данској
У Данској је усвојен зелени тропартијски споразум, који ће значајно утицати на рад пољопривредника у овој земљи. Очекује се да ће око 15% пољопривредног земљишта бити преусмерено за шуме или развој инфраструктуре. Извесно је да ће већина фармера бити под притиском да прилагоде своје праксе. У овој години, засађено је 668.000 хектара пољопривредног земљишта без претходног орања, што представља 25,5% укупне пољопривредне површине. Иако је овај тренд позитиван, само 89.900 хектара је засејано директном сетвом, што указује на потребу за даљим унапређивањем метода.
Mark Schneider је нагласио важност смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште за 50% до 2030. године. „Наше фабрике, канцеларије и остали делови предузећа чине трећину емисије, док су две трећине емисија повезане са куповином сировина“, додао је он, подвлачећи колико су кључни пољопривредници у обeзбеђивању одрживости.
Jeff Rowe, главни директор Syngente, такође је говорио о регенеративној пољопривреди. Он сматра да ова пракса мора постати централни део производње хране. Регенеративна пољопривреда укључује минимално ремећење тла, употребу покровних усева током целе године, као и ротацију усева с различитим биљкама које обогаћују земљиште. Осим тога, интеграција стоке може побољшати квалитет земљишта и помоћи у контроли корова, чиме се смањује потреба за хемијским средствима.
Ове праксе подржавају не само очување природних ресурса, већ и економске интересе фармера. Arla Foods, водећа млечно-прехрамбена компанија, сусреће се са захтевима Nestlé-а да до 2030. године користи сировине добијене регенеративном пољопривредом. Како се трендови развијају, тако су потребна и истраживања и саветодавне услуге како би се фармери правилно едуковали о овим праксама.
Први човек мопаније Нестле поставља кључно питање
На глобалном нивоу, тренутни изазови као што су климатске промене и губитак биоразноликости захтевају брзе и ефикасне промене у начину производње хране. Како расте број становника и потражња за храном, фармери се суочавају са потребом да прилагоде своје методе. Schneider је упитао: „Како ћемо обезбедити довољно хране за растућу популацију?“
Стога, регенеративна пољопривреда не представља само прилику за очување тла, већ је и кључно решење за будуће изазове у пољопривреди. Са све већим фокусирањем на одрживост, Европа се позиционира као лидер у овој области, обезбеђујући храну за будуће генерације док чува своје природне ресурсе.
Очекује се да ће, с развојем ових метода, све више земаља у Европи радити на коришћењу регенеративних пракси, што ће помоћи у повећању отпорности пољопривреде на климатске промене. У будућности, нова ера пољопривреде захтева посвећеност регенеративним праксама као основном путу ка одрживости и очувању ресурса.
Аутор: Горан Ђаковић
Извор: ИФАЈ
