КРАГУЈЕВАЦ – Пољопривредници из Шумадије још су се у августу окупили око идеје опстанка села и производње на селу а замисао о Покрету пољопривредника Србије је расла. У општини Топола основали су централно представништво, а тренутно имају 38 широм Србије, док је у плану отварање још 12 испостава. Сви чланови покрета су дугогодишњи пољопривредници забринути за опстанак сопствене производње.
Општина Топола, симболично подно Опленца, постала је центар окупљања Покрета пољопривредника Србије који су одлучили да се активније укључе у аграрну политику. И на локалу и на нивоу републике желе да учествују у креирању политике аграра јер су забринути за опстанак пољопривредне производње на селу.
Фото: РТВ (Ана Ребић)
„Инпути су неодрживо скупи и они су читав проблем, инпути превазилазе нашу добит. За обраду једног хектара, било то да је пшеница, кукуруз или сунцокрет треба уложити негде преко 150 хиљада динара, а зарада је ове године испод 100 хиљада била. Два џака кукуруза, две јединице које треба да засеју један хектар коштају колико тона готовог кукуруза, то је неодрживо, на страну то да се пожње тај кукуруз, да се оврше исто кошта тона, па шта остаје онда произвођачу, не остаје ништа и из тог разлога ми смо принуђени на овакав корак“, каже Милан Милошевић- председник Покрета пољопривредника Србије.
Очување српског села и производња домаће хране уз ограничени увоз, како би се предност дала српском сељаку, основна је идеја самог покрета који жели да укључи и што више пољопривредних удружења широм Србије.
„Покрет се искључиво бави пословима аграра, очувању српског села и производњи домаће хране. Ми морамо да производимо храну за наше грађане јер гладан човек је роб, а ми не желимо да будемо робови у сопственој земљи где смо богом, дани за производњу хране. Мислим да је тотално нелогично да нафта буде 214 динара за производњу хране, ми нисмо непријатељи ове државе, ми смо пријатељи, ми производимо храну за овај наш народ. Наш приоритет је производња те наше хране, нећемо да увозимо туђу, хоћемо да једемо своју. Позвао бих овом приликом сва удружења на територији Србије која се баве пољопривредном производњом да нам се прикључе да би направили једну велику Асоцијацију пољопривредника да можемо да будемо моћни, да сваки систем пита нас што се тиче аграра, а ко смо то ми, ми смо пољопривредници земље Србије“, додаје Александар Глишић- председник извршног одбора Покрета пољопривредника Србије.
„Нисмо везани за политичке странке, ми у принципу делујемо у оквиру наше општине, да побољшамо стање у нашој општини. Држим свиње моравке аутохтоне расе, имамо мало живине, мало се бавимо воћарством уосталом бавимо се од свега по мало али све то немамо више где да дамо и продамо. Ево ваљда ћемо сложни да будемо, зато смо и дошли у Тополу да се придружимо и да истрајемо у томе“, закључује Љубиша Пантелић , Покрет И ми се питамо, Петровац на Млави .
Тренутно имају 38 представништава широм Србије као и 15 удружења која су се прикључила њиховом деловању и циљевима. Чланови Покрета пољопривредника Србије су и сами дугогодишњи произвођачи забринути за будућност својих газдинстава и желели би да активније учествују у формирању аграрне политике.
Извор: РТВ
