Копаоник – Само 14 одсто пољопривредника у Србији има кредите за покретање, пословање или проширење пољопривредних газдинстава и малог бизниса. Употреба кредита је ограничена и пољопривредници се углавном ослањају на сопствену штедњу за инвестиције као и на државне субвенције и финансирање из задруга.
Годишње инвестиције и обртни капитал у овом сектору процењује се на око 2,5 милијарди евра, а банкарски кредити чине мање од 10 одсто финансирања.
После недавно завршених преговора пољопривредника и државе, уз планирана увећања, буџет Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде износиће више од милијарду евра, што је до сада рекордан износ. Око три четвртине тог новца издваја се за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју.
Како да пољопривредници више искористе новац из најављеног ИПАРД-3 програма, чије би инвестиције могле да достигну и 580 милиона евра, шта смо научили из претходних циклуса и какви нас изазови очекују у будућности?
Једна од учесница конференције Јасмина Миљковић, начелник одељења за ИПАРД програм при Министарству пољопривреде рекла је да су изазови у вези са овим програмом константни, да их има пуно, али да успевају да их решавају у ходу.
– Сигурно ће их бити још, то је део нашег посла. Једна од ствари коју смо успешно решили је да смо корисницима омогућили авансну исплату у износу од 50 одсто вредности инвестиције уз достављање банкарске гаранције. Сада већ имамо 47 авансних исплата кроз ИПАРД-2 програм – казала је Миљковићева. Додала је да је један од проблема и то што млади пољопривредници и даље тешко обезбеђују банкарске гаранције за авансне исплате. Објаснила је да због нестабилности, честих осцилација на тржишту и раста инфлације корисници ИПАРД фондова постају несигурни. Они који су добили решење о одобрењу пројекта колебају се да ли треба да наставе са реализацијом, чекају и то кочи цео систем.
– Идеја нам је да релаксирамо сам поступак кроз ИПАРД-3 програм. Где год можемо да релаксирамо систем и олакшамо и помогнемо корисницима, ми то чинимо – нагласила је она.
Дејан Вукотић, директор Агенције за осигурање и финансирање извоза Републике Србије, навео је да је осигурање у пољопривреди, од почетка инвестиције до пласмана производа, јако важно посебно у кризним временима.
Када је реч о претприступним фондовима напоменуо је и да морамо да учимо на грешкама наших суседа. Рецимо, у Хрватској кажу да су „бацили” прве две године ИПАРД-а јер није било довољно захтева. Главни недостаци били су административни проблеми, припремљеност локалних самоуправа, законодавни оквири…
– На иницијативу Министарства пољопривреде тренутно преговарамо и покушавамо да нађемо начин да што више пољопривредника, од малих газдинстава до највећих извозника, укључимо у ИПАРД-3 програм. То је тежак посао, али уверен сам да ћемо наћи решење – казао је Вукотић.
Усклађивање кошта, али то је инвестиција
Усклађивање у домену пољопривреде и руралног развоја, безбедности хране и рибарства доста кошта. Али ово није трошак него инвестиција у производњу и развој једне од стратешких грана Србије, изјавила је Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције, а преноси Танјуг.
Навела је да је важан корак у свему томе ИПАРД као инструмент претприступне помоћи. Нагласила је да је Србија отворила поглавље 13 које се тиче пољопривредне политике.
– Наше колеге из Министарства пољопривреде раде на припреми стратегије за рибарство која је план за затварање овог поглавља – рекла је Мишчевићева. Објаснила је да имамо мерила за отварање поглавља 11 које се тиче пољопривреде и руралног развоја.
– Та мерила су пред државама чланицама као оцена да ли смо их испунили да бисмо ишли даље – казала је Мишчевићева. Што се тиче поглавља 12 које се односи на безбедност хране, ветеринарске и фитосанитарна политике, напоменула је да на њему министарка пољопривреде Јелена Танасковић упорно ради, а то значи да се припремају сва потребна документа, и многа друга питања која су велики изазов.
– Наш велики план је да до краја године имамо потпуно представљена документа, усаглашена са цивилним друштвом и с Европском комисијом како бисмо их послали у Брисел – навела је она.
Ивана Алибуновић
Извор:
https://www.politika.rs/scc/clanak/555966/ipard-novac
