Упала кашика у мед: Килограм меда у продавницама и 2.000 динара, пчелари тврде да је цена у откупу преполовљена
Коме је упала кашика у мед: Килограм меда у продавницама и 2.000 динара, пчелари тврде да је цена у откупу преполовљена
Мада је цена теглице меда у продавницама у Србији постала све недостижнија за већину просечних потрошача, будући да килограм понегде кошта и око 2.000 динара, пчелари су из сезоне у сезону све незадовољнији јер су, како тврде, од короне до данас сви инпути у пчеларству драстично поскупели, а да је цена меда у велепродаји пала говото за пола.
У односу на 2020. годину и период пре короне, цена меда у малопродаји је значајно порасла, па килограм багремовог меда, који је некада био око 900 динара пчелари сада продају за око 1.200, док у продавницама иде и до 2.000 динара. Поскупљење цене меда бележи и завод за статистику, па је тако група намирница у коју спадају мед, шећер, џем и чоколада у просеку за годину дана поскупела за 16,7 одсто.
У Савезу пчеларских организација Србије (СПОС), међутим, наводе да је цена меда на мало код пчелара остала приближно иста као и прошле године, а да је на велико скоро преполовљена.
У СПОС-у наводе да се већина меда прода кроз великопродају и да је ту, на пример, цена багремовог меда пала са 7,1 евра за килограм на максимално четири евра за килограм и да је то, додају, драстичан пад од 43,6 одсто. Они, међутим, кажу да се малопродајна цена меда код пчелара није мењала и да је и даље 1.200 динара за килограм.
профимедиа
„Можда је мед поскупео у маркетима због повећања маржи или не знам чега. Пчелари СПОС-а су се потрудили да уместо да мед извозе, понуде га домаћем тржишту по цени као на кућном прагу пчелара. Сада мед из Погона пчелара СПОС-а ‘Наш мед’ можете наћи по практично истој цени као и код пчелара, у нашим маркетима који су и нама пчеларима и потрошачима изашли у сусрет и прилагодили цене и своје марже актуелној ситуацији по питању меда, те грађани за око 1.200 динара могу купити килограм багремовог меда у Лидлу, Идеи, Роди, Меркатору, Ароми, Екомед Рас доо, Друштву пчелара Крагујевац…“, рекао је за Еуронеwс Србија председник СПОС-а Родољуб Живадиновић.
Према неговим речима, највише се производи багремов мед, а следе сунцокретов, липов, ливадски, мед од уљане репице, мед од багремца, мед медљиковац…
Број кошница у ЕУ и Србији расте, али колико ово значи и успех у пчеларству: „Приход не доносе оне, него пчеле“
Анализа Европске комисије: Скоро половина меда увезеног у ЕУ је лажна. „Најскупљи је медљиковац или багремов мед, зависно од сезоне. Цене свих врста меда код пчелара су око 1.200 динара за килограм“, рекао је Живадиновић.
„Пчеларство више није исплативо“
Говорећи о највећим проблемима које тренутно имају у производњи меда, Живадиновић је навео да је највећи то што су сви инпути у пчеларској производњи од почетка короне до данас поскупели од 30 до 80 одсто.
„Такође, и субвенције су остале исте. Пчелари су очајни због свега тога, и многи су се ове године одлучили да напусте пчеларење што ће јако лоше утицати на приносе наредних година оних пољопривредних култура које опрашују пчеле“, упозорио је Живадиновић.
Право на субвенције имају они са најмање 20, а највише 1.000 кошница. Бесповратна средства износе 800 динара по кошници, а пријаве се обављају преко еАграра.Живадиновић је рекао да је за сада скоро завршена исплата субвенција по кошници, а да је остао само мали део неисправних захтева који ће такође бити исплаћени када се техничке сметње отклоне.
Он, међутим, каже, да је висина субвенција давно превазиђена, али је ове године држава први пут обезбедила новац за ту сврху још на почетку године.
„И на томе честитамо министарки Танасковић, јер је са еАграром урадила велики посао за Србију и праве пољопривреднике. На еАграр се могу жалити само они који су у претходном периоду мешетарили. Међутим, висина субвенције по кошници је давно превазиђена због драстичног скока свих инпута у пчеларску производњу, те ће СПОС тражити да се те субвенције за наредну годину најмање дуплирају, јер годинама нису подизане, а формална и неформална инфлација их је буквално за дупло обезвредила и долазимо у велике проблеме у производњи. Очекујемо до краја године и подстицаје за опрему и матице пре свега, а замолили смо Министарство да нас никако не заборави када се ради о тзв. плавом дизелу, који је и нама и те како неопходан, јер у оваквим климатским условима више нема успешног пчеларења без честих селидби“, каже Живадиновић.
Према његовим речима, пчеларство постаје све мање исплативо.
„Да сте ме то питали пре нешто више од године дана одговорио бих вам позитивно, данас то на жалост није тако због драстичног пада цена меда на велико. Пчеларство је увек у моди, а посебно ће свима бити у моди ако будемо дошли у ситуацију да број кошница драстично падне због неиспативости, јер ће се то онда осетити на паду приноса култура које опрашују пчеле. Схватите вредност нечега тек када га изгубите“, рекао је Живадиновић.
„Европско тржиште преплављено фалсификатима“
Годишња производња меда у Србији је од четири до 12 хиљада тона, зависно од сезоне, а регистовано је око 20.000 пчелара.
Највише се меда извози већ годинама у Италију, Норвешку, Немачку, Аустрију, Француску као и многе друге европске земље, али и земље окружења односно бивше републике СФРЈ нису за занемаривање, каже Живадиновић.
Он, међутим, наводи да је прошле године извезено око 1.700 тона што је, како додаје, приличан пад и да ове године наставља да пада.
„Нисмо ценовно конкурентни на европском тржишту које су иначе преплавили фалсификати. Наиме, Европска комисија је недавно објавила резултате свог истраживања по коме је 50 одсто увезеног меда у ЕУ заправо фалсификат. Међутим, они ништа не предузимају по том питању и даље, Европљани једу фалсификате, увозе се фалсификати на велико, а ми са фалсификатима не можемо да се такмичимо јер је њихова производња јефтина, док је производња меда јако скупа. Ко у то не верује, позивам га да почне да гаји пчеле па ће му се касти само“, рекао је Живадиновић.
Врућина смета и пчелама
На питање како временски услови и врућине утичу на производњу меда, Живадиновић каже да прениске и превисоке температуре, ниска влажноста ваздуха и јак ветар и те како неповољно утичу.
„Ове године смо због сличних климатских проблема имали велики пад приноса на нашој главној багремовој паши“, рекао је Живадиновић
Велике врућине тешко се подносе, али као и свим живи бићама врућине сметају и пчелама. Пчелари зато на све начине покушавају да им бар мало олакшају па тако им обезбеђују појила и држе их у такозваној „шареној хладовини“.
Живадиновић је рекао да пчеле воле сунце, али да им смета сваки екстрем.
Једино што се може предузети да би се помогло пчелама на великим врућинама је да им се обезбеди адекватно хигијенско појило и да се држе у шареној хладовини.
„И тотална хладовина смета пчелама, пчеле су ипак деца сунца, воле сунце, али сваки екстрем па нека је и од сунца смета и њима“, рекао је он.
Аутор: Љиљана Градинац
