Колико ће коштати месо и где пронаћи новац за нову сетву?

87

Суша која је овог лета захватила велики део Србије оставила је дубоке трагове у пољопривреди. Док се ратари и сточари припремају за јесење радове, питања о ценама хране и производа постају све актуелнија. Према речима стручњака, утицај суше већ је видљив, а очекује се да ће највећи ефекат бити осетан почетком наредне године.

„Ове године смо већ полако навикнути на лоше вести из пољопривреде. Принoси су слабији него што смо очекивали. Производња соје, на пример, достигла је максимум од 2 тоне по хектару, што је недовољно да покрије трошкове производње,“ истиче проф. Зоран Рајић, директор Института за агроекономију.

Слаби приноси и суша која је пустошила многе регионе довели су до повећања цена житарица. Подаци Завода за статистику потврђују да је трговина житарицама у првих седам месеци ове године достигла 20 милијарди динара, што је раст од чак 211% у односу на исти период прошле године.

Тешка година за пољопривреду: Проблеми се гомилају, а јесења сетва пред вратима

„Губици су огромни, а праву штету ћемо видети тек када се комплетно заврши жетва и када проценимо квалитет рода. Проценат уља у сунцокрету и шећера у шећерној репи варира, па ће тек тада бити могуће направити прецизне анализе,“ наглашава Рајић.

Док су неке културе попут сунцокрета, захваљујући дубљем кореновом систему, боље поднеле временске услове, штета је и даље значајна. „Процена је да ће директна штета на културама бити између 10 и 15%, са изузетком соје, где су губици још већи,“ додаје Рајић.

Јесења сетва, која је традиционално један од најважнијих периода у пољопривреди, доноси додатне изазове. Недостатак финансија постаје кључна брига пољопривредника, због чега ће многи морати да се задужују.

„Предстојећа сетва ће бити веома тешка за многе пољопривреднике. Министарство је предвидело 1.3 милијарде динара за субвенционисане кредите, али то није довољно,“ упозорава Рајић, додајући да ће многи пољопривредници морати да се ослоне на субвенционисане кредите, како би избегли више каматне стопе комерцијалних банака.

Истовремено, раст цена репроматеријала додатно оптерећује произвођаче. „Паритет између меркантилне и семенске пшенице сада је један према три, што никада раније није био случај,“ наглашава Рајић.

Финансијски притисак на пољопривреднике расте. „Пољопривредници су у све тежем положају, а сетвена структура ће вероватно бити измењена, али не у великој мери због биолошких ограничења,“ каже он, али додаје охрабрујућу поруку: „Смер ветра не можете променити, али можете подесити једра. Морамо се прилагодити.“

Јесен и суша – двоструки изазов за сточарство и ратаре: Стручњаци о неизвесности у пољопривреди

Утицај на сточарство такође не може бити занемарен. Горан Ђаковић, уредник стручног часописа Агробизнис магазин и пољопривредни инжењер, истиче да је стање у сточарству посебно критично због комбинације више фактора: „Имамо пад производње свињског меса од 17% и говеђег од 9,7%. То ствара огроман притисак на тржиште и може довести до раста цена, посебно око новогодишњих празника.“

Он додаје да суша не само да је утицала на жетву, већ је довела и до великих губитака код сточара који се боре са високим ценама сточне хране. „Сточари који немају сопствену производњу житарица већ сада осећају притисак. Очекујем да ће почетком наредне године цене меса порасти, нарочито свињског и говеђег,“ наводи Ђаковић, додајући да ће ова поскупљења нарочито бити осетна у месарама.

Док неки пољопривредници покушавају да ублаже губитке преко директних контаката са произвођачима житарица, већина њих нема ту могућност. „Трговци диктирају цене, а сточари, нарочито они мањи, немају много простора за маневар,“ објашњава Ђаковић и додаје: „Једини начин да ублажимо ову ситуацију јесте да држава обезбеди редовну исплату субвенција и подршку за сточаре.“

Коза сиротињска мајка – Да ли се сиротињски храни?

Упоредо са растом цена, стручњаци упозоравају да би могло доћи до недостатка домаћег меса на тржишту, што би додатно погоршало ситуацију. „Некада смо извозили месо у Руску Федерацију, а сада увозимо преко 6.000 тона меса годишње из Шпаније и других земаља троструко више,“ подсећа Ђаковић и изражава бојазан да би недостатак улагања у сточарство могао довести до још већег ослањања на увоз.

Са предстојећом јесењом сетвом и неизвесним тржиштем, пољопривредници се налазе у сложеној ситуацији. Проф Рајић и Ђаковић се слажу да ће наредни месеци бити кључни за одређивање даљих корака у пољопривредној производњи, али да без адекватне подршке државе и бољег планирања субвенција, сточари и ратари остају у неповољном положају.

Извор: РТС