Србија је већ дуже време на путу ка ЕУ и колико год тај пут трајао он се већ сада одражава на живот у нашој земљи јер смо окружени чланицама ЕУ, односно земљама које су на истом путу ка чланству. Све то значајно утиче на аграрну политику и саму производњу у нашој земљи. Припрема Споразума о стабилизацији и придруживању одавно је почела и он је имао поприлично лоше последице на аграр. Због свега тога отишли смо у Републику Хрватску да разговарамо о томе како се они сналазе са ЕУ аграрном политиком, финансирањем и тржиштем.
Поред разговора са пољопривредницима, невладиним сектором, преговарачима и представницима Министарства били смо и у Агенцији за аграрна плаћања Републике Хрватске која данас има више од 700 запослених. Према њиховим подацима ова земља је свега 60,45% средстава из ИПАРД-а успела да искористи. На наше питање шта су били разлози добили смо неке очекиване али и неочекиване одговоре: „Најпре желим да истакнем да смо се сусрели са значајним бројем дезинформација у јавности од тога да нећемо моћи да имамо клање свиња на домаћинству као раније, да неће бити кајмака, ракије и свега другог на шта смо навикли, што су биле ноторне лажи, до тога да ће нам забранити да сами производимо на газдинству. Све то је допринело доста анимозитету код људи“ каже наш саговорник Саша Бутовац, помоћник директора Агенције за аграрна плаћања и додаје: „Са друге стране имали смо веома мали број способних консултаната који су знали како да напишу пројекте за ЕУ и да их заједно са произвођачима спроведу. Временом се ово питање решавало али је доста времена изгубљено.“
Како смо сазнали у Агенцији, четвртина једне куне утрошена је да би се повукла једна куна средстава од Европске уније а то би могло исто тако да се каже у еврима или динарима. Међутим, међу главним предностима ЕУ начина финансирања сви нам истичу предвидивост производње односно шта ће се у дужем временском периоду финансирати јер ЕУ ради по буџету одређеном седам година унапред. Постоје бројне мере које могу да се предузимају али наши саговорници кажу да је боље спроводити мањи број мера са више новца него обратно јер рецимо за неку меру буде огромно интересовање а за поједине свега неколико предмета а потребно је исто време за акредитацију сваке мере. Такође је важно користити средства из фонда за техничку помоћ.
„У периоду 2014-2020. године највише средстава је дато на физичку имовину, на другом месту је била обнова производних потенцијала док је треће место заузела инфраструктура у селима“ објашњава Битовац и додаје да је трећа ставка била заправо и најтежа за запослене у Агенцији јер је било доста притисака у јавности где уложити новац и то је најчешће било повезано са политиком па се дебатовало зашто је на неком месту инвестирано а на другом није. Хрватски представници у Агенцији нам наглашавају да је велики проблем био и енглески језик на ком се подноси апликација што је често било урађено неквалитетно и долазило је до одбијања.
Када су у питању пројекти из ЛИДЕР програма (ЛИДЕР је скраћеница, дакле није ни вођа, ни појединац, већ приступ са циљем да уједначи квалитет услова живота на селу и у градском подручју) Саша Бутовац каже да они такође нису благовремно и у пуном капацитету коришћени јер такозвани ЛАГ-ови нису били довољно развијени (локалне акционе групе односно Удружења).
Међу бројним проблемима са јавношћу било је и доста проблема и у самој Агенцији јер се превише инсистирало на одређеним правилима док на пример нису поштовани рокови за објаву позива и често су били одлагани. Тада је било и превише мера које су захтевале већа улагања од стране Агенције како у људске ресурсе тако и у акредитације мера које нису биле подједнако важне. Наши саговорници кажу да се највише страховало од контрола из ЕУ. Међутим, наглашавају да је то било потпуно неоправдано јер ако радите у складу са њиховим директивама немате никакв проблем. Када је реч о контролама оне могу бити најављене и ненајвљене, често делују строге али се на крају ипак све заврши како треба уколико сте све тако и радили како налажу прописи: „Имали смо пример враћања новца у износу од 250.000 евра јер нам се поткрала једна фактура која је деловала потпуно исправно, али је контролор из Немачке приметио да је оверена печатом који је у Немачкој већ неко време био укинут. То ми нисмо знали па ни сам апликант али,ето, и то се десило“ наводи Бутовац.
Како би требало да изгледа сваки захтев у суштини било је једно од наших питања на шта нам је одговорено да је важно приказати прошло и садашње пословање, али је још важније дати јасну слику шта ће се десити када се инвестиција спроведе односно колико ћете напредовати. Не треба занемарити и значајну чињеницу да ЕУ неће дати новац за газдинства која немају уређене имовинско правне односе. Као разлог за слабо коришћење ових фондова наводе и значајно лакше добијање средстава из буџета Хрватске пре приступања ЕУ што је касније довело до краха бројних газдинстава јер самостално нису могли да послују а већ су били јако задужени. Не треба заборавити да се за уложени динар, евро или куну такође мора уложити и од стране газдинства исто толико.
Бројни проблеми са конкурисањем данас су решени увођењем дигитализације која је коштала 5 милиона евра. Сада пољопривредници у Хрватској могу документа да предају преко интернета, све поставе у апликацију, добију само један папир да одштампају, потпишу и пошаљу Агенцији. То је заправо њихова изјава да су они поднели захтев и потврда шта су од докумената предали. Увођењем дигиталног потписа неће ни ово бити потребно.
Да су нам нарави и навике са комшијама веома сличне говори и пример осигурања пољопривреде. Упркос чињеници да се субвенционише 70% трошкова осигурања, свега 10% газдинстава је осигурано. У Хрватској има око 165000 регистрованих газдинстава а просечна продуктивност им је 52%. Покривеност тржишта домаћом производњом је свега 60% и Република Хрватска има дефицит у спољнотрговинској размени око милијарду евра односно толико више увезе робе него што извезе. У периоду приступања ЕУ нестало је више од 40000 газдинстава и то углавном оних малих која нису могла да прихвате нове услове рада на отвореном тржишту. Исто чека и пољопривреднике у Србији ако не буду схватили која су правила игре.
