Углавном када се помене положај нашег пољопривредника покреће се полемика колико је њихов статус заправо добар. Ипак, не би било правично закључити да је положај пољопривредника стагнирао када је у свега неколико кликова на интернету данас могуће пронаћи сијасет могућности које им се пружају.
Било да имају потребу за додатним или оснивачким капиталом, кредитом за амортизацију или обртна средства, новчаном помоћи при куповини механизације, стоке, сировина, или им пак фали стручно знање и савет, на домаћем тржишту постоји низ могућности и из јавног и из приватног сектора за пружање такве врсте подршке.
Само од почетка ове године, грубим прегледом свих расположивих опција, за подршку пољопривредницима и произвођачима на располагању стоји бар 40 различитих конкурса и програма помоћи.
Један од кључних фокуса актуелне Владе Србије ове године је управо пољопривреда, па самим тим и побољшање пословног окружења и услова за пољопривреднике. Поред државних субвенција за млекаре, ратаре, узгајиваче стоке, за које се од ове године пољопривредници пријављују онлине преко платформе еАграр, пољопривредницима су на располагању и друге опције.
Подршка приватног сектора
Оно што је такође опција, а пружа се кроз сарадњу са приватним компанијама, трговачким ланцима и слично, су и програми едукације, консалтинга и пласмана производа наших произвођача. Сви они служе за стицање знања која им олакшавају пласман и конкурентност.
Милорад Мајкић, произвођач киселог купуса из Футога, каже да му је сарадња са великим ланцима отворила врата не само на домаћем, већ и на иностраним тржиштима.
-Ја имам дугогодишњу сарадњу са Максијем, односно трговинском ланцем Делез, јер сам прерадом купуса почео да се бавим пре 15 година и од тада радимо заједно – истиче Мајкић.
Како каже, поред самог пласирања готовог производа у овај трговински ланац, он је врло задовољан и пропратном едукацијом коју је добио кроз сарадњу са овом компанијом.
Значај едукације
-Оно што бих истакао је да су ми управо они доста помогли у едукацији. Највише сам сарађивао са представницима сектора контроле и квалитета. Просто, компанија има одређене стандарде квалитета које треба испунити. Јако су захтевни по том питању, и сарађујући на имплементацији тих стандарда смо пуно научили, и то у различитим сегметнима – од самог узгоја сировине, па све до паковања – наглашава Мајкић.
Како закључује, највећи бенефит који има од ове сарадње, је чињеница да су му се, имплементацијом свега што је научио, отворила и међународна врата те је стекао позамашан број клијената изван граница Србије.
Подршку локални произвођачи могу остварити и кроз различите програме који су у сваком тренутку доступни на нашем тржишту. Тако постоје ИПАРД субвенције, посебни програми регионалних комора и фондова, конкурси појединачних градова и општина као што су Београд, Нови Сад, Сомбор… У развијање пољопривредне производње су укључене и банке кроз доделе грантова и пољопривредних кредита, као и неколико конкурса за иновативна решења.
