У оквиру Пољопривредног сајма у Новом Саду, проф. др Мирјана Крањац одржала је предавање на тему Дигитална
пољопривреда. Непрестално се спомиње реч дигитализација: дигитализација бизниса, дигитализација е-управе, пољопривреде. Шта заправо значи појам дигитализација? Дигитализација је конверзија текста, слике, видеа, звука у цифарски формат (низ 1 и 0) тако да подаци могу да се обрађују рачунарем.
Дигитална пољопривреда обухвата све дигиталне алате и сервисе који прикупљају, меморишу, деле и анализирају
електронске податке и информације у аграру с циљем оптимизације производње хране и стварања додатне
вредности. Назива се још и Паметна пољопривреда, или е-пољопривреда. Које су технолошке основе за развој ове
гране? Револуција коју доноси дигитална пољопривреда долази са 5Г интернетом који омогућава праву експлозију
развоја брзим преносом огромне количине података. Он омогућава енорман потенцијал за ИоТ – скраћеницу од енгл.
Internet of things (Интернет ствари) који је платформа за умрежавање разних уређаја и сензора који их на неки начин
представљају и врше конверзију разних сигнала (слику, звук, влагу…) у реалном времену и шаљу информације из њих
у центре ради анализе. Из овог великог броја података се помоћу машинског учења (Мацхине леарнинг) обрађују податке. Наиме, као што ми људи из података учимо, тако и рачунари стварају алгоритме И уче (нпр. да препознају краву), а даље вештачка интелигенција (артифициал интеллигенце, АИ) омогућује да рачунари самостално доносе одлуке (нпр. болесна крава). Моћ машинског учења да промени свет лежи у способности вештачке интелигенције да опази оно што људи не могу.
Увођење прецизне пољопривреде омогућило је пољопривредницима да прецизно мере, мапирају и управљају свим
варијацијама на пољу како би значајно повећали принос уз смањење производних трошкова. Међутим, дигитална
пољопривреда није само прецизна пољопривреда – дигитална револуција мења начин на који функционише читав ланац вредности агробизниса, од извора на терену преко мерења потражње и дистрибуције до искуства крајњих купаца да би повећали приносе уз смањење трошкова производње, од зрна до уста. Производња пољопривредних производа одговорна је за 21 до 37 одсто ефекта стаклене баште. А оптимизација употребе ресурса потребна је као интелигентна опрема која омогућава да све буде ефикасније у погледу одрживости. Током сваког корака, од поља до амбалаже, могуће је сакупљати корисне податке како би се сваки корак производног процеса држао под контролом и омогућио смањење загађења околине.
Дигитализација се у Европи одвија спорије од очекиваног. Такав темпо прескупо кошта: Европа на годишњем нивоу
губи око 600 милијарди евра, а за то је одговорна, нарочито: пољопривреда. У току само два века, светска популација
порасла је са 1 на 7 милијарди људи. Да бисмо обезбедили довољно хране за све становнике наше планете, до 2050.године мораће да се увећа производњу хране за 70 одсто. Мора се спојити наизглед неспојиво: ИТ сектор и пољопривредна производња, односно узгајати усеве на паметан и прецизан начин.
Какви су ефекти дигитализације пољопривреде?
За кратко време повећава конкурентност пољопривредне производње, чак и у прве две године примене, повећава
њену профитабилност за 50 до 100%. Друга решења делују тек након дужег времена, тј. после више од 10 година се виде пуни ефекти. Уштеда на производним инпутима су 30% са повећањем продуктивности од 20%, а сви производи
су без вишка садржаја хемијских супстанци. Добици услед дигитализације чине пољопривреду атрактивнијом,
мотивишући тако нову генерацију пољопривредника да преузму породични посао и прошире фарме.
Процеси дигитализације пољопривреде у Србији Дигитализација пољопривреде не зависи само од оних
који стварају те иновације, већ и од корисника тј. од пољопривредника. Предрасуде и неповерење према новом,
као и изостанак жеље за едукацијом морају бити превазиђени. Да би се српски сељак упознао са значајем дигитализације пољопривреде, едуковао и подстакао на коришћење њених благодети, потребно је промовисати нове технологије, подизати свест о њиховом значају. Мотивација је једноставна, са 50 до 100% више профита у џепу пољопривредника.
Извор: Агробизнис магазин
