Када и како да ти се исплати производња јабуке?

Аутор: Gdjakovic
145 посета

У Балосавама код Кнића у организацији предузећа “Гружа аграр” одржан је Четврти сабор воћара. Како су саопштили организатори, Како је рекао домаћин Мирослав Николић циљ овог дешавања окупљање  пољопривредног тројств – а струке науке и праксе. “Хвала свима вама професорима, хвала струци Институтима за воћарство у Чачаку И Др Јосиф Панчић из Београда као и Министарству пољопривреде. Овде се окупио читав Балкан, ту су наши пријатељи из Албаније, Турске Бугарске, Русије Мађарске и свих региона Србије”.

Скуп је званичмо отворио Никола Михаиловић речима: “Имам велику част јер се сви заједно налазимо на овом месту, стално смо што каже у заједништву И то је вид удруживања. Желео сам овом приликом И да вам упутим поруку она је јако једноставна на првом месту је знање ту које овде можемо чути и најбитније ми је да сачувамо то знање и на другом месту је Удруживање које промовише мо кроз задруге и задругарство.  Ко жели може да нам се обрати што се тиче питању оснивање задруге ми смо увек на располагању”

Један од предавача сада већ традиционалног Сабора је проф. др Франце Штампар, професор воћарства из Словеније: “Пре три године причао сам на зимском саветовању у Гружи да је крај воћарско краја у Србији данас ћу то на неки начин причао наставити причаом о томе што је важно да постигнемо висок квалитет и на крају ћу причати о томе коју цену очекујемо на јесен за јабуку и коју количину требамо произвести да пређемо из црвеног у зелено пословање. Пре свега је потребно примењивати савремене технологијке, то са правом причам сваке године. Наиме, имамо сваке године солидан потенцијал и то је једна страна, онда је ту важно правилно проређивање па исхрана преко земљишта и преко листа па онда јако је важна берба. О томе се није ни толико причалио овде. Видимо да нам опет долази сушна година и неће бити већих проблема ако имамо наводњавање. Без наводњавања, интензивни воћњак не може бити оптимално добар. Зашто то тврди профессор Штампар је И образложио: “или ако немамо наводњавање онда морамо оставити мањи број плодова да можемо на јесен очекивати  довољну крупноћу плопдова и што више прве класе.

Ево шта стручњак из Словеније каже о цени јабуке и какве прогнозе има: “Ја сам предвидео можда доњу цену мало превисоко то је било 30 динара а максимално 50. Међутим, успех у производњи јабука је у томе колико ће бити прве класе по хектару. Ако смо на 35 тона прве класе по хектару са 30 динара ћемо престати воћарити односно правимо губитак. Са 40 тона онда смо већ нешто мало у плусу али ако дођемо до 50 она прве класе и сад 30 динара ћемо имати довољно средстава за следећу годину нешто мало ће и остати и за зараду”.

Није само реч о о томе колико произвести прве класе по хектару него је И важно томе колико хектара воћњака имамо. Према професору Штампару, озбиљан воћар би требао да има барем 5 хектара  до 10 хектара. Према званичним подацима Европа у мају је имала  13% веће залихе јабуке него што смо  имали прошле године у исто време. Значи јабука још има довољно старе. Нико не зна како ће се ситуација са ратом И санкцијама развијати али може се очекивати пад тражње ако буде било пада стандарда јер ће се то одразити потрошњу. Укратко воћари морају бити максимално професионални.

На саветовању смо срели др Милана Лукића из Института за проучавање лековитог биља др Јосиф Панчић “Када је у питању лековито биље у коме се, сви кажу Србији, пуно зна, мислим да се ипак врло мало зна. Лековито биље је заступљено на подручју Србије на неких 1750 до 2.000 хектара оно што ми дефинитивно знамо то је дата површина може да буде бар два или три пута већа захваљујући климатским и земљишним условима дакле Србија је итекако позната и по могућности гајења лековитог  биља али морам да кажем да је релативно мали број врста се гаји на подручју наше земље и често заборављамо да је 80 тих година прошлог века Србија било највећи извозник лековитог биља.Али сада смо значајни увозници лековитог биља из земаља првенствено из цоколине дакле имамо заиста итекако повољне услове за производњу готово свих врста лековитог биља међутим та производња није на тако добро нивоуа анеки од разлога су и то што последњих неколико година је веома велики дефицит у радној снази. Лековито биље захтева заиста доста ангажовања радне снаге с обзиром да је примена пестицида готово онемогућена или је могуће у веома малој мери тако да је то један од ограничавајућих фактора”.

Да воћарство има будућност говори и података да је на скупу учествовало око 2000 воћара, а фотографије које иду уз овај текст су набоља илустрација и закључак са овог скупа.

Проф. Др Јасминака Миливојевић са Пољопривредног факултета у Београду каже да Министарство пољопривреде финансира истраживање гајење боровнице у контејнерима у заштићеним просторима тако да су едукација и размена искустава од посебног значаја за подизање квалитета воћарске производње у Србији у складу са европским и светским трендовима. “Оно што видим овде на овим плантажама Гружа аграра је добра примена искуства и знања нових технологија. Само сарадња са факултетима из области пољопривреде и другим да кажемо научним институцијама можемо унапредити остварити нови напредак у области воћарске производње”.

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар