У швајцарском кантону Женева, у региону који се вековима поноси виноградарством, Лик Бартасат води породично имање које обухвата десетак хектара винограда. Четврта генерација виноградара у породици, Лик је посвећен очувању традиције, али и увођењу иновација које одговарају савременим еколошким изазовима. Лик Бартасат, је иначе некадашњи министар за животну средину, пољопривреду и саобраћај у кантону Женева, кроз своју дугогодишњу политичку каријеру суочавао се са бројним изазовима. Његова визија била је усмерена на стварање одрживог система који повезује економију, екологију и инфраструктуру.
Јединствено поднебље и квалитет вина
„Наш виноград производи различите врсте вина – бела, црвена и розе. Од белих вина најпознатији су Пино Блан и Шардоне, док црвена укључују Пино Ноар и Гамарет Гараноар. Сва наша вина одражавају специфичности тероара, јер ово поднебље пружа јединствене климатске услове који доприносе њиховом квалитету,“ истиче Бартасат.
Регион Женева је познат по виноградима смештеним на благим падинама и изложеним сунцу, што омогућава савршене услове за узгој винове лозе. „Земљиште је богато минералима, а клима је благо умерена, са довољно сунчаних дана. То омогућава развој сложених арома у нашем грожђу,“ каже Лик.
Међутим, последњих година климатске промене доносе све веће изазове. „Мраз и град постају све учесталији, а суше током летњих месеци утичу на количину и квалитет приноса. Ипак, верујем да је тајна у прилагођавању – морамо радити са природом, а не против ње,“ објашњава он.
Један од приступа који примењује је смањење приноса ради повећања квалитета. „Циљ нам није количина већ квалитет. Смањујемо број гроздова по чокоту како бисмо постигли већи садржај шећера и боље ароме у вину,“ додаје Бартасат.
Екологија и одрживост
Још један аспект на који је поносан је одржива производња. „Већ годинама избегавамо употребу хемијских пестицида и хербицида. Уместо тога, користимо природне препарате као што је бакар, који је безбедан за земљиште и екосистем,“ каже он.
Овај приступ је, како каже, скуп и захтева много труда, али је важан за очување природе и будућих генерација. „Традиција није само поштовање прошлости, већ и одговорност према будућности,“ додаје он.
„Наше вино је скупо, али вреди. Швајцарска је једна од најскупљих земаља за производњу вина, али се трудимо да квалитет буде неприкосновен. Радимо са најбољим локалним произвођачима, од винских подрума до независних ентузијаста који помажу у винарству,“ објашњава Лик.
Његова вина се често препознају по изузетној ароми и сложености укуса. „Пино Ноар, на пример, има ноте шумског воћа и благо зачињени завршетак, док Шардоне доноси свежину са примесама цитруса,“ додаје он.
Изазови у продаји и подршци локалној економији
Иако је квалитет вина на високом нивоу, Лик се суочава са изазовима на тржишту. „Локално тржиште је наше главно упориште, али конкуренција из Француске, Чилеа и других земаља је велика. Људи често траже јефтиније опције, али ми инсистирамо на томе да вреднују локални квалитет,“ истиче он.
Један од начина на који привлачи купце је организовање догађаја у винограду. „Током пандемије, када су ресторани били затворени, почели смо да организујемо концерте, дегустације и догађаје у винограду. То није само помогло продаји, већ је и окупило заједницу око нашег вина,“ каже он.
Повратак коренима и поглед у будућност
„Моја визија је да виноградарство остане у нашој породици. Син тренутно завршава студије и путује, али се надам да ће једног дана преузети виноград. Ако успемо да очувамо овај начин живота и производњу, мислим да смо већ победили,“ закључује Бартасат.
Лик Бартасат својим радом показује како традиција, екологија и креативност могу ићи руку под руку. Његова прича није само прича о вину, већ и о љубави према земљи, природи и заједници.
Пројекат CEVA – симбол ефикасне инфраструктуре
Један од најзначајнијих пројеката којима је руководио био је CEVA, железничка линија која повезује целу регију Велике Женеве. „Реч је о пројекту вредном 1,85 милијарди швајцарских франака. Када сам преузео руковођење, многи су предвиђали вишеструке трошкове и кашњења. Ипак, до 2018. године, успели смо да пројекат реализујемо са минималним прекорачењем буџета,“ каже Бартасат.
Он наглашава да је овај пројекат пример како се уз добру организацију могу избегнути непотребни трошкови. „Данас је CEVA срце регионалног транспорта и доказ да су јавна улагања у одрживу инфраструктуру од суштинског значаја,“ додаје он.
Интеграција екологије и пољопривреде
Као министар, Бартасат је инсистирао на спајању сектора пољопривреде и животне средине. „Било је нелогично да ова два сектора функционишу одвојено, јер су у основи повезани – земљиште, природа и клима су заједнички ресурси,“ објашњава он.
Његов тим је увео законе о биодиверзитету и програме озелењавања градова, укључујући садњу три нова стабла за свако посечено. „Морамо радити на очувању природе, али и уважавати потребе људи који живе од пољопривреде. То је кључ за уравнотежен развој,“ наглашава он.
Критика бирократије и потреба за реформама
Један од највећих проблема са којима се суочавао је пренаглашена бирократија. „Администрација је постала терет за мале произвођаче. Од људи се тражи да испуне бескрајне папире за најједноставније активности. На пример, морају да доказују где одлази вода од прања трактора,“ истиче он.
Бартасат сматра да је такав приступ демотивишући за младе који размишљају о покретању сопственог посла. „Када сам ја почињао, било је довољно један сат да се региструје фирма. Данас вам је потребно недељама да прикупите сву документацију,“ додаје он.
„Женева је мали кантон, али са огромним потенцијалом. Ако желимо да очувамо свој међународни углед, морамо превазићи политичке поделе. Само заједничким радом можемо створити стабилну и просперитетну будућност,“ закључује Бартасат.
Спој традиције и музике
Лик Бартасат није само виноградар, већ и љубитељ музике. „Пре више од 25 година основао сам рок фестивал са пријатељима у нашем винограду. Тај фестивал је временом прерастао у веће догађаје, укључујући концерте различитих жанрова – од рокенрола и блуза до афричке и бразилске музике,“ каже Лик.
Током пандемије, када је много музичара остало без места за наступе, његов виноград је постао сцена за локалне таленте. „Организовали смо концерте и дегустације вина под отвореним небом. То је био начин да подржимо уметнике и истовремено промовишемо наше производе,“ додаје он.
Бартасат је иновативан у приступу продаји вина. „Када су током пандемије ресторани затворени, направио сам бар у свом винограду. Организовали смо приватне догађаје, попут венчања и рођендана, где су гости могли да уживају у нашем вину. То није само побољшало продају, већ је и створило јединствено искуство за посетиоце,“ објашњава он.