За пољопривредника увек посла, а има ли увек зараде?

Аутор: Gdjakovic
50 посета

Томислав Ото из Плавне пољопривредом се бави цео живот. Каже, све што ради, ради са братом Марком. Скупа обрађују око 150 ha земље, од које прехрањују два домаћинства. Претежита делатност им је ратарство, а ради веће зараде у последњих 5-6 година почели су се бавити и повртарством. Како Томислав истиче, може се зарадити и живети од пољопривреде, али треба и много рада и одрицања јер уз толико култура, увек је сезона нечега.

Берба јагода при крају

Браћа Ото пре 12 година одлучила су поред стандардних ратарских култура које обрађују започети и узгој јагода. Због лоше прошле године засад су смањили с 3 на 1,5 ha. Како наводе, тренд смањења производње јагода присутан је у целој држави, не само код њих. Сада када је сезона јагода на измаку, Томислав каже како је средње задовољан зарадом.

»Ове године сам средње задовољан јагодом јер имам двогодишње јагоде, нисам прошле године садио нову и нисам имао велики улог који иде у подизање засада, трошак садница, фолије, трака за наводњавање итд. Они који су посадили једногодишње засаде не могу никако бити задовољни зато што је све поскупело, а цена јагода је остала иста као прошле године«, каже Томислав.

Како каже, цена је на велико пре 1. маја била око 200 дин. Потом је нагло пала на 100-110-120 дин. Таква цена се задржала два тједна да би отишла на 170-180 дин. Каже, логично би било да цене опет оду на горе сада кад им се приближава крај бербе.

Ове године јагода је због изнадпросечно топлијег времена почела зрети готово месец дана раније. Стога сада, када би берба требала бити у пуном јеку, готово да је ни нема више.

»Јако је рано дошла ове године јагода. Почела је зрети 20 дана раније него претходних година. Пре смо почињали бербу 15.-16. маја, а ове године смо почели 25. априла. Будући да је било суво и топло пролеће раније је почела са цветањем и због тога је све то дошло раније«, каже Томислав.

Додаје он да је превремено зрење условило и ниску почетну цену.

»Проблем је ове године био што нико од купаца није био спреман куповати тако рано јагоде па је у једном моменту била ниска цена. И поред те ниске цене, опет је није имао ко купити. Цене на тржишту биле су прихватљиве након Ускрса и првомајских празника јер је дошло лепше време и потражња је постала већа«, наводи Томислав.

»Једне године буде најбоља зарада на паприци, следеће на луку, па кукурузу… Зато и имамо више култура. За ову годину је исто тешко рећи која култура ће бити најисплативија. Често смо пролазили тако да се понадaмо како ће нам нека култура успети и да ћемо је моћи продати по доброј цени, међутим то се изјалови. Дефинитивно је мана овога посла несигурно тржиште«, каже Томислав.

Увек нека сезона

Осим стандардних ратарских култура попут соје и кукуруза, браћа Ото уз јагоде узгајају и кромпир, црни лук те индустријску паприку.

Кажу, има пуно посла и обавеза око тако разноврсне производње те да је код њих »увек нека сезона«.

»Тако смо и одaбрали културе да можемо распоредити послове како бисмо све стигли, а имали шта радити целе године. Сад кад се заврши берба јагода, почиње нам вађење озимог црног лука. Кад то завршимо до краја јуна, онда почиње вађење кромпира па с кромпиром кад завршимо онда иде вађење летњег лука па берба индустријске паприке. То је што се поврћа тиче, а још између тога долази жетва пшенице, кукуруза, соје…, орање па припрема за следећу годину. Све се то ради до средине децембра када нам почиње одмор који траје још и у јануару. Већ крајем јануара креће припрема за пролеће: сетва, сађење, набавка материјала, прихрана пшенице итд.«, прича Томислав.

Све своје производе браћа Ото продају на велико. Кажу, имају наккупце који им годинама уназад долазе откупљивати поврће као и извознике за црни лук. Кромпир и паприку коју произведу не извозе већ остају на домаћем тржишту.

Што се тиче исплативости, наводи како је она сваке године другачија и непредвидљива, што је, каже, лоша страна пољопривреде.

»Једне године буде најбоља зарада на паприци, следеће на луку, па кукурузу… Зато и имамо више култура. За ову годину је исто тешко рећи која култура ће бити најисплативија. Често смо пролазили тако да се понадaмо како ће нам нека култура успети и да ћемо је моћи продати по доброј цени, међутим то се изјалови. Дефинитивно је мана овога посла несигурно тржиште. Такав је посао, шта да се ради, сваки посао има своје предности и мане«, прича Томислав и додаје како је предност бављења пољопривредом то што може сам организовати своје време те нема надређене.

Ј. Д. Б.

Извор: Хрватска ријеч

Srodni tekstovi

Оставите коментар