Зашто извозимо све мање малина?

Аутор: draganadpetrovic
1,1K посета

Србија је прошле године извезла 68.000 тона замрзнуте малине што је дупло мање у поређењу са 2019. годином. Извоз количински опада у последње четири године за више од 10 одсто годишње због све мање тражње у вишегодишњој кризи, али зато извозна цена у истом периоду се више него удвостручила, достигавши 5,5 долара по килограму. Међу европским тржиштима на које Србија највише извози, замрзнуту малину најскупље продајемо у Белгији и Великој Британији, а најјефтиније у Пољској.

Асоцијација малинара Србије предвиђа да ће због лоших временских услова квалитет овогодишње малине бити упитан, док ће род бити мањи скоро за трећину. Међутим, производња, а нарочито извоз опадају већ дуже време, упозорава се у анализи Пољопривредног факултета у Новом Саду и београдског Института за економику пољопривреде.

Малина се у Србији гаји на 22.000 хектара уз просечан принос од 5,4 тоне по хектару. Производња малине је у периоду од 2018. до 2022. године просечно износила више од 118.000 хиљада тона, али је бележила пад од 2,2 одсто годишње. До смањивања производње долази због негативних промена у клими, незадовољавајућег стања засада и квалитета садног материјала, недостатка стручног кадра и сезонске радне снаге, али и неконтролисане примене средстава за заштиту биља. И поред тога, Србија је по обиму производње четврта у свету са уделом од 13 одсто, одмах иза Русије, Мексика и Пољске.

Илустрација: Преполовљен извоз смрзнуте малине у односу на 2019. годину

У извозу такозваног „црвеног блага“ убедљиво преовлађује замрзнута малина са преко 97 одсто, док преостало чини свежа малина. Оваква структура извоза је карактеристична за слабије развијена тржишта, која нису у стању да максимално валоризују потенцијал својих природних ресурса, оцењује се у анализи.

Током претходне четири године Србија је извозила у просеку нешто више од 98.000 тона замрзнуте малине, при чему је извоз падао за преко 10 одсто годишње. Највећи извоз остварен је у 2019. години, када је надмашио 114.000 тона, док је прошле године пао на 68.000 тона. Разлози су у мањој домаћој производњи, али још више у изразитом паду тражње на страним тржиштима у условима високе инфлације. Прехрамбене компаније и малопродајни ланци наводе да је замрзнута малина знатно скупља у поређењу са замрзнутим егзотичним воћем или разним воћним мешавинама, и зато се све више замењује јефтинијим намирницама.

Иако је Русија водећи произвођач малине у свету, она целокупну производњу пласира на домаћем тржишту, па су главни конкуренти Србији у извозу Пољска и Чиле. Србија тренутно извози замрзнуту малину у 54 државе и са уделом од 19 одсто у светском извозу налази се на другом месту, иза Пољске, док је наше учешће у европском извозу прошле године износило 22 одсто. Пољска је највећи конкурент Србији, посебно на тржиштима Немачке, Француске, Аустрије и Белгије.

Заштита малињака после бербе

 

Премда извоз замрзнуте малине из Србије количински значајно опада у последње четири године, његова вредност расте услед великог повећања извозних цена. Просечна извозна цена наше малине током последње четири године кретала се око 3,2 долара по килограму, али је њен раст приметан из године у годину. Цена је 2018. износила 2,2 долара по килограму, да би се до 2022. више него удвостручила, достигавши 5,5 долара по килограму. То је знатно изнад просечне извозне цене малине у свету, која је прошле године била 3,3 долара по килограму. У анализи се истиче да је виша цена српске малине на тржишту резултат вишегодишњих унапређења узгоја, као и могућности одржавања високог квалитета плода током и после бербе, захваљујући брзом хлађењу.

Међутим, очекује се да ће цена овог воћа падати на светском тржишту због даљег смањења тражње, пре свега у Сједињеним Државама и Западној Европи. Подаци показују да је у поређењу са 2020. и 2021. годином, прошле године продаја малине у супермаркетима широм Западне Европе опала скоро за трећину.

Српски извозници малине, који више од четири петине укупног извоза пласирају на тржишту ЕУ, већ се суочавају са овим проблемом. Србија водећи извозник у Француској и Британији. Највише замрзнуте малине, у просеку 29.000 тона, извозимо у Немачку. То је скоро трећина укупног извоза малине из Србије, али пласман у Немачкој се смањује за 13,6 одсто годишње. У исто време расте вредност извоза, која се у посматраном периоду кретала око 88,5 милиона долара, са растом од преко 9 одсто годишње. Поред пада тражње, разлог за мањи извоз је и у томе што је Немачка повећала увоз малине из Украјине која је знатно јефтинија, иако је и просечна извозна цена српске малине на овом тржишту прилично ниска, око 2,9 долара за килограм. Ипак, Србија је и даље јако добро позиционирана на немачком тржишту, које је највећи увозник малине у свету.

Знатно мање количине замрзнуте малине извозимо у Француску, просечно нешто више од 19.000 тона, по цени од око 3 долара за килограм. Извоз је у последње четири године падао по стопи од 4,7 одсто годишње, док је његова вредност износила у просеку 58,1 милион долара и расла је за 21 одсто годишње. Француска највише увози малина из Србије, готово 32 одсто укупног увоза, а следе Пољска и Белгија.

 

Илустрација: Продаја малине широм Западне Европе пала за трећину

Белгијанци су током анализираног периода увозили преко 6.000 тона замрзнуте малине из Србије, по просечној цени од 3,5 долара за килограм, при чему наш извоз у ову земљу опада за 7 одсто годишње, а његова вредност расте по годишњој стопи од преко 15 одсто. Србија је четврти извозник замрзнуте малине у Белгију, иза Холандије, Пољске и Шпаније.

Четврто највеће тржиште за малину из Србије је Велика Британија, где извозимо у просеку нешто више од 5.000 тона годишње, по цени од 3,5 долара по килограму. Србија је највећи извозник замрзнуте малине на британско тржиште, са уделом у укупном увозу од скоро 27 одсто. Просечна вредност извоза замрзнуте малине у претходне четири године је износила 18,1 милиона долара, али забрињава пад извезених количина за преко 13% годишње.

Занимљиво је да је наш највећи конкурент, Пољска, пети по величини увозник замрзнуте малине из Србије. У ову земљу смо током претходне четири године извозили у просеку око 5.000 тона малина, по цени од око 2,8 долара по килограму, што је најнижа цена у поређењу са осталим највећим извозним тржиштима. Вредност извоза у Пољску просечно је износила 14,2 милиона долара, али се обим смањује за преко 18 одсто годишње.

Око 95 одсто производње код нас представљају високо квалитетне сорте „виламет“ и „микер“, приближно 3 одсто чини „туламен“, а око 2 одсто друге сорте које су нешто слабијег квалитета. Малина се највише производи у општинама Ариље, Бајина Башта, Брус, Ваљево, Гуча, Косјерић, Крупањ, Ивањица и Мионица, на претежно малим газдинствима, са великим учешћем мануелног рада.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4362330/sve-manji-izvoz-zamrznute-maline-iz-srbije-ali-cena-sve-visa

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар