Зарада од ратарства само онима који су издали земљу у закуп – тврде пољопривредници

354

Пре отприлике месец дана завршена је берба једне од три стратешки најважније културе – сунцокрета, док је сада у пуном јеку скидање најважније када је реч о овим просторима – кукуруза.
Према речима једног од највиђенијих пољопривредних произвођача у панчевачком атару Марка Шкрбића, који је и председник јабучког удружења ратара „Први клас”, сунцокрет је ове године родио у просеку од 2,7 до три тоне по хектару.
– Цена му је 40 динара по килограму, што је испод сваког нивоа, и због тога је ово једна од најкатастрофалнијих година у пољопривреди откад се ја бавим њоме – наводи Шкрбић.
С тим се недвосмислено слаже и његов колега Марко Бојтар, који је и први човек „Доловачких паора”.
– Када је реч о сунцокрету, у овој сезони је било и много фитопатологије, док је ћелијска олуја уништила значајан број њива. Ово дефинитивно није била година сунцокрета и сматрам да су приноси од три тоне више него оптимистична процена. Са оваквим стањем око сунцокрета, пре свега откупном ценом, неко дебело зарађује на продаји уља – напомиње Бојтар.

Игрица готова
Шкрбић напомиње да се кукуруз тренутно на тржишту плаћа 14-15 динара, а процењени приноси су око осам тона по хектару, док је пшеница око 21,5 динара, а род је био око пет тона.
– У оваквој ситуацији може се рећи да је „игрица готова” и да су многи у великом проблему, јер су цене енормно пале. Када се зна колике су цене закупа земље, а инпути су остали на ценовном нивоу од прошле године, испада да је најисплативије ове године одморити њиве, то јест платити закуп и не радити ништа. Напомињем да је, примера ради, закуп хектара земље прве класе у јабучком атару сада око 83.000 динара, а када се сложи шта је све уложено од ђубрива, средстава за заштиту и других инпута, ситуација је таква да је свако ко је, рецимо, садио кукуруз, при овим ценама од 14 динара по килограму, у губитку од 40.000 динара, и то без урачунате амортизације и рада – каже Шкрбић.
Додаје да је почело скидање кукуруза, а да су силоси претоварени пшеницом и осталим културама, па тамо нема места.
– Ја сам се некако снашао, али многи други се хватају за главу; рецимо, у Брестовцу се кукуруз и не комбајнира, јер нико неће да га прими. Држава је урадила шта је могла, дала субвенције од 18.000 динара по хектару, али морала је да погура и извоз. Морам да кажем да смо према овим ценама „конкурентнији” чак од Украјине на светском тржишту, боље рећи дајемо робу будзашто. Овако нешто се никада није догађало, односно да се баш на свим културама губи, јер досад су обично једна, па и две, могле да оману, али смо се вадили на трећој. Међутим, сада су све у минусу. Све у свему, најбоље ће проћи они који су издали земљу другим пољопривредницима – истиче овај Јабучанин.

Забрана извоза направила проблем
Бојтар потврђује да ситуација никад није била гора, и то за четрдесет година његовог бављења пољопривредом.
– Било је година када смо на једној култури радили с губитком из разних разлога, од суша, преко града, до односа на тржишту, али не памтим да овако губимо на свим пољопривредном културама. То важи и за прошлогодишњи кукуруз, као и за пшеницу, јечам, сунцокрет и за нови кукуруз. Разлог за то је и лоша процена Владе око биланса пољопривредних производа и забране извоза. Наши силоси су били претрпани прошлогодишњом пшеницом, кукурузом и сунцокретом, што ствара огромне проблеме, уз ситуацију око Црног мора и луке Констанца. Више је него преполовљена цена свих култура, а сви инпути су поскупели. У свакој правној држави када неко неком произведе неку материјалну штету својим чињењем или нечињењем, дужан је да то надокнади оном коме је то произвео. Ако је држава кривац што житарице нису изашле из Србије, дужна је да надокнади штету, али она то никад неће учинити, јер се штити десетак људи који дебело зарађују на нашим производима – наводи Бојтар.
Он истиче да је невиђено у историји то што сваки пољопривредник који ради има само штету од тога.
– Ако институције које се хране из буџета, као што су Задружни савез или привредне коморе Србије и Војводине, праве калкулацију да је цена коштања пшенице 30 динара, сунцокрета 55 динара, што је и тако без икакве зараде пољопривредника, како коментарисати цену пшенице од двадесетак динара, сунцокрета од 40 динара и кукуруза од 14-15, који треба да буду много скупљи због инпута. Као прави домаћини, и ми, пољопривредници из Долова, као и остали, скинућемо род кукуруза, а после тога ће вероватно трактори на пут, јер се другачији излаз не види – поручује овај Доловац.
(Панчевац/Ј.Филиповић)

PRI KRAJU BERBE VAŽNIH KULTURA Ni suncokret nije zasjao ove sezone! Poljoprivrednici: Imaćemo gubitak na svemu! Dobro prolaze samo oni koji su izdavali zemlju u zakup?!