С почетком сукоба Русије и Украјине, почео је стрмоглави раст намирница самим тим што су сукобљене стране највећи извозници житарица, кукуруза и сунцокретовог уља.
Након тога логично се отворило питање да ли ће сукоб Израела и Палестине поново ударити на тржиште хране?
Стручњаци оцењују да је ланчана реакција најизвеснија, последице би најпре могле осетити земље у региону ратних сукоба, Иран, Египат и остале које су посредно или непосредно укључене, а то даље може да донесе потресе и на тржишту хране. Конкретно, поменуте земље су велики купци и увозници житарица на светском тржишту па из тога проистиче да је могуће осетити промене на нивоу потражње.
Према писању Блумберга, ова и чак је гурне у рецесију ако се више земаља укључи.
Наиме, оштрија ескалација сукоба могла би да доведе Израел у директан сукоб са Ираном, добављачем оружја и новца Хамасу, који су САД и Европска унија прогласиле терористичком групом. У том сценарију, Блумберг Економикс процењује да би цене нафте могле да порасту на 150 долара по барелу, а глобални раст падне на 1,7%, што би довело до рецесије која би однела око трилион долара глобалне производње.
Блумберг истиче да секундарни ефекти попут ових економских нису на првом месту после људске трагедије овог рата до сада, али сукоб на Блиском истоку може да изазове земљотресе у целом свету јер је регион кључни снабдевач енергијом и у њему се налази кључни бродски пролаз. Арапско-израелски рат из 1973. године, који је довео до ембарга на нафту и године стагфлације у индустријским економијама, најбољи је пример.
Сви ови потенцијални ефекти зависе од тога како ће се рат развијати у наредним недељама или месецима. Сваки сценарио има исте последице – скупљу нафту, вишу инфлацију и спорији раст – али је величина економског шока другачија. Што се сукоб више шири, његов утицај постаје глобалнији, а не регионални.
Где је у свему томе Србију и српски сељак?
Србија на лагеру тренутно има око 4 милиона тона пшенице и око 6 милиона тона кукуруза, што старог, што новог рода. Када се одузму домаће потребе, процене су да ће нам остати по 2 и по милиона тона вишка. То ће, уз даљи пад цена, са њива отерати мале произвођаче, процењују стручњаци.
Кад видите колико се у сеоским срединама појављује вишак земље, онда вам је јасно да ситуација није нимало ружичаста. Наиме, кад причате о кукурузу, многи сељаци су продали по 14 динара. У источној Србији већ су се појавили трговци који нуде 12, а кукуруз чији квалитет није стандардан са 16 процената влаге, цена је била 10 динара, каже проф. др Зоран Рајић, директор Института за агроекономију ПФЗ.
Александар Богуновић из Привредне коморе Србије указује и на пад сточног фонда, мању домаћу потрошњу док, с друге стране, остаје већа количина за извоз, то су све неки фактори који утичу.
Због нове ситуације коју имамо у Заливу, вероватно можемо да очекујемо нови раст цене енергената. Ако расту цене енергената, расту цене логистике и транспорта, када говоримо о житарицама то може утицати и на раст цена, каже Богуновић.
Цене житарица у првом тромесечју 2023. пале су за више од 20 одсто у односу на исти период претходне године. Цена уљарица је преполовљена.
Шта ће се даље дешавати, пољопривредници и потрошачи могу само да нагађају.
