ХУГЕЛОВА РУПА – Шта је то?

Аутор: Gdjakovic
339 посета

Само један грам тла у добром стању може садржати стотине милиона бактерија огромног броја различитих врста. Биолошка разно ликост тла одражава варијабилност живих организмима, укључујући безброј организама који нису видљиви голим оком, као што су микроорганизми (нпр. бактерије, гљиве, протозое и нема тоде), мезофауна (нпр. гриње), као и познатија макрофауна (нпр. глисте и мрави). Корени биљака такође се могу сматрати организмима тла с обзиром на њихове симбиотске односе и интер акције с осталим компонентама тла. Ти разнолики организми осим међусобно делују и с различитим биљкама и животињама у екосистему градећи сложену мрежу биолошке активности. Организми у тлу доприносе широком спектру основних услуга одржавања функција у њему. Они делују као примарни покретачи циклуса храњивих материја регулишући њену количину у тлу, мијењајући физичку структуру тла и водне режиме, повећавајући количину иефекат прикупљања храњивих састојака вегетације и побољшавајући здравље биљака.

Доступност храњивих материја регулисана је пре свега микроорган измима, од којих зависи очување плодности тла. Да бисмо у оквиру програма одрживе баштологије сачували што бољи квалитет тла и његову плодност и поправљали је из године у годину, прибегавамо не коликим техникама. Најпре, при обради земљишта избегавамо, односно ели минисали смо прекопавање, орање или било какав вид механичке интервенције на тлу. Користећи тзв. „но диг методу” једина обрада је благо проветравање површинског слоја земљишта и констант на надоградња слојевима компоста или малчирањем које се на месту ком постира. Поред тога, посебно компо стирамо сав органски отпад из баште и куће, а користимо и методу хугелових рупа или хугелових кревета.

КОМПОСТИРАЊЕ

Прикупљање органских отпадака из процеса биљне производње или током припремања хране и прерада до нове употребне вредности није неко ново откриће. Занимљиво је да за ком постирање није чак ни неопходно да имате двориште или башту. Јасно је да компостирање није нека „нова мода” јер се у органској производњи компост врло дуго и често користи. Компост, готови производ процеса компостирања служи као ђубриво, и као материјал за застирање земљишта а у при роди на месту настајања је саставни део земљишних слојева. Поред тога што компостирањем регулишемо квалитет земљишта, компостирање решава још један крупан проблем. Наиме, депоније на којима завршава велика количина органског отпада, су велики произвођачи метана и других гасова стаклене баште. Метан је вишеструко моћнији од ЦО2 . И управо је он узрок самозапаљивања депонија, посебно током летњих месеци, када се и иначе развијају високе температуре. Компостирањем ми само смањујемо свој дуг према природи од које узимамо сваке године све више.

Поред биљних остатака у компост додајемо љуске од јаја и талог од кафе. Материјали се у компостеру слажу као редови на торти. Неопходна је равнотежа зеленог и смеђег слоја, односно свеже и суве материје у односу 3:1. Сува материја су све суве гранчице, лишће, пиљевина али и картон и папири, за које наравно знамо да немају неких хемијских примеса. Компост не захтева неопходно велики прос тор. Наизменичним ређање зеленог и смеђег слоја, уз повремено мешање и квашење које поспешује процес, компост можемо очекивати за пет до осам месеци. То значи да све што су биљке потрошиле да би нам дале плодове, можемо већ наредне године вратити земљишту компостом који смо добили коришћењем њихових остатака.

ХУГЕЛБЕД, ХУГЕЛОВА РУПА

Као и компостирање, које је ком плетно симулација природног циклуса разлагања и распадања органске материје, тако су и хугелове рупе настале праћењем природе и њених процеса. Прин цип разградње је веома сличан компостирању, с тим што се користи за органски отпад већег волумена, стабла и дебље гране. За разлику од компостера који правимо као гомилу, или користећи неке конструкције Хугелова рупа је буквално рупа ископана у земљи, у коју потрпа вамо материју, такође у слојевима. Односно кад сложимо масивније комаде шупљине попунимо ситним грањем и лишћем те свепоново за трпамо земљом коју смо ископали. У неким случајевима практикује се и метода потпаљивања (без стварања дима) до формирања угљенисаних комада, практично се добије дрвени угаљ, који се онда прекривен земл јом и лишћем брже распадне. Додатна предност коришћења овог угљениса ног дрвета је да као сунђер сакупља све хранљиве материје не дозвољавајући да их вода спере у дубље слојеве. Друга добра страна је дезинфекциони ефекат јер тај тзв. ак тивни угаљ је одлично дезинфекционо средство тако да помаже чишћењу земљишта од непожељних организама и материја.

Фото: ЕКОЛИСТ

Често се сама рупа, након затрпавања прекрије малчем (сеном или сламом) и на таквим гомилама саде културе типа бундеве или слично. У оба случаја, као садржај компоста и хугелове рупе не користи се кувана, конзервирана и зачињена храна, цитруси јер су препуни фунгицида што би штетило нашим микроорганизмима. Није штетно додавати длаке, папирнате марамице и убрусе, папирне сламчице, дрвене штапиће за сладолед, штапиће за уши од бамбуса, четкице за зубе такође или крпене материјале од бамбуса. Избегавати додавање превисе тру лог садржаја јер ће пореметити статус микроорганизама и процес распадања покренути у правцу труљења што је за наш компост неповољно. Добар компост препознаћете по мирису свежег шумског ваздуха после кише. И у томе се једино може уживати. Уживајући у компостирању касније ћете више уживати у гајењу својих биљака.

Извор: ЕКОЛИСТ цео часопис можете преузети на линку:

http://ekolist.org/E-ekolist/eEkolist24.pdf

Srodni tekstovi

Оставите коментар