Цветање амброзије је на свом врхунцу, а све је више оних који су алергични на полен ове коровске, врло инвазивне биљке америчког порекла. Осим што узрокује здравствене проблеме, негативно утиче и на друге биљне културе, одузима им воду и хранива па их гуши у њиховом расту што најбоље знају пољопривредни произвођачи. Сузбијати се може хербицидима, кошењем и чупањем, али и фацелијом која попут амброзије такође долази из Северне Америке. Управо су тамо спроведена многа испитивања како ову вишеструко корисну биљку користити у сузбијању овога корова док се на нашем подручју овом темом баве две сестре научнице, докторке биотехничких наука – др Мирослава Јарамаз и др Драгана Јарамаз. Њих две су још као студенткиње истраживале фацелију, првенствено као медоносну биљку. – Приметиле смо да након жетве фацелије земљиште остаје чисто од корова, уједно и амброзије – каже Мирослава Јарамаз додавши како су након те спознаје кренуле са истраживањем ове појаве. Читав је њихов пут образовања, од студирања, преко специјализације и доктората, фокусиран на ову алергену биљку која у нашем поднебљу прави велике проблеме. Њен пројекат првенствено је фокусиран на урбане средине и запуштене површине, али је итекако примењив у руралном простору, односно пољопривредним површинама. – На великим пољопривредним површинама корови, па тако и амброзија, најчешће се третирају хемијским средствима која су скупа, дуготрајно загађују земљиште и животну средину, а много пута нису ни ефикасна. Осим тога, не могу се користити у органској производњи – истиче ова научница додајући како се све више промовише производња хране без употребе пестицида као и да се укидају поједине активне материје ових хемијских средстава. С друге стране подсећа да се кошење може обавити само на приступачним деловима, а чупање само ручно и то на малим површинама и то пре цветања. А ту наступа фацелија као изразито корисна биљка. – Она је пре свега медоносна, припада групи најмедоносније врсте јер цвета дуго и обилно. Мед настао од ње је изразито укусан, ароматичног мириса и цењених лековитих својстава. Њен узгој је за пчеларе једноставан и исплатив – прича Јарамаз која истиче и друге њене користи. Она се због свог изгледа може користити као резано цвеће. Такође, употребљава се за зеленишно ђубрење, она прозрачује земљиште, чисти га од нематода, садржи мноштво азотних бактерија којима веже азот. – Будући да нема природних непријатеља, не мора се третирати пестицидима. Захтева минимално ђубрење, а ако је земљиште квалитетно, чак и то није потребно. Посебно је корисна у воћњацима и виноградима јер површину којој се не може приступити великим машнама чисти од корова – набраја Јармаз напоменувши да ова биљка нема никаквих негативних својстава. – Доста је отпорна и за развој јој годе ниже температуре. Сејемо је половином, крајем другог месеца године – каже и додаје како амброзија ниче касније, када је фацелија већ у поодмаклом развоју. – Она је тада изнад ње па семе не добија довољно светла, топлоте и хранива и не клија. А она која проклија, остаје неразвијена јер фацелија нарасте од 70 до 120 цм и угуши је. Њен корен такође лучи сокове који уништавају тај коров. Истиче да се осим у рано пролеће може сејати и до маја или пак у јесен. Може бити предусев који се скида за зеленишно ђубриво или крмиво, а након ње се сеју озимине, односно јаре културе. Такође, препорука је сејати је у тракама ради привлачења опрашивача који уједно сузбијају и штеточине или на спољним деловима поља. У случају да се на таквим површинама не може доћи сејалицом, сетва се може обавити ручно. Фацелија штити од буке и загађења Експериметни које је спроводила показали су да је најбоље сејати је у фебруару и то у гушћем склопу. За сада, открива, у продаји нема сертификованог семена, а пчелари који користе, семе набављају у Мађарској, Словенији и Италији или га пак скупљају сами те користе наредне године. А када је реч о амброзији, Јарамаз каже како је она у нашој земљи најраширенија у континенталним деловима. Воли оптималну температуру и квалитетну земљу. Суша јој не годи. – Разлог њеног ширења су и климатске промене које са собом доносе више падавина, али и више температуре. Више нема изразитих хладноћа која би јој штетила – коментарише закључивши да када је реч о њеном сузбијању, осим сетве фацелије помаже и плодоред. – Код узгоја монокултура обавља се слична обрада земљишта где се амброзија још више шири, остаје у земљишту, а будући да има јако семе које може чекати и 50 година на повољне услове, прерашће и угушити култивисану биљку.
Извор: https://www.ekapija.com/
Фото: http://www.zdravasrbija.com/
