Зашто је важно узимање просечног узорка земљишта?
Желите да посадите воћњак или започнете са органском производњом поврћа? Пре него што се упустите у овај захтеван посао, који тражи посвећеност, рад и позамашно улагање новца, требало би да проверите земљиште. Наиме, узимање узорака земљишта је једна од најважнијих и најодговорнијих фаза посла у систему контроле плодности. На основу резултата хемијске анализе узорака тла који репрезентују целокупну парцелу, доноси се закључак и даје препорука за пољопривредну површину од неколико хектара.
Правилно узимање узорака
Приликом узимања узорака земљишта, како саветују стручњаци, мора се водити рачуна о неколико врло битних ствари. Пре свега ако се узорковање не изврши правилно доводи се у питање лабораторијски налаз на основу ког се касније предлажу мере ђубрења које могу бити погрешне. Узимање просечних узорака земљишта врши се у зависности од тога зашто желимо да сазнамо храњиви потенцијал тла, односно да ли је у питању прихрана већ постојећих усева, или желимо да започнемо са узгојем потпуно нових култура или воћа.
Уколико се на парцели сади потпуно нова култура, онда се узимање узорака врши после завршетка вегетације, тачније послије жетве или бербе претходног усева. А, ако је у питању анализа како бисмо одредили који је начин прихране најбољи онда се узимање узорака земљишта ради у току вегетације у фазама развоја биљке када је биолошки потребно прихранити усев. Рецимо, за одређивање прихране пшенице узорковање се врши у рано пролеће у фази бокорења и влатања жита.
Приликом узимања узорака треба водити рачуна и о величини парцеле, како и о квалитету земљишта на целој површини. Јединична парцела представља површину коју репрезентује један просечан узорак земљишта. Површина најчешће није прецизно одређена већ зависи од бројних фактора. Пре свега зависи од хомогености земљишта тј. да ли је оно истог типа на целој парцели, односно да ли је истог механичког састава, исте претходне обраде и примене ђубрива последњих неколико година. Важно је и знати да ли је комплетна парцела исте или сличне конфигурације терена. Наравно, веома је важно и коју врсту биљне културе планирате да узгајате на том земљишту, да ли ће бити ратарске културе или воћњак.
Државно или приватно земљиште
Приликом узимања узорака земљишта на анализу треба водити рачуна и да ли је у питању парцела која је у државном или приватном власништву. Зашто је то важно? Парцеле у приватном власништву за ратарске и повртарске културе најчешће су мање површине од 0,1 ха – 2 ха и са њих се, ако задовољавају наведене услове, узима један просечан узорак земљишта.
Парцеле у државном сектору по правилу заузимају површину од 10 – 100 – 200 па и више хектара, тако да један просечан узорак (ако задовољава услове хомогености), репрезентује површину до 5 ха. То значи да сходно површини треба узети више узорака са различитих места. Парцелама на којима се узгајају воћарске и виноградарске културе најчешће су површине од 2 – 3 ха.
У развијеним земљама Западне Европе, рецимо у Холандији, контрола плодности се врши тако да се са сваког хектара узима просечан узорак земљишта за анализу.
На парцелама државног сектора, односно када су у питању већи комплекси или плантаже воћњака пре самог почетка узорковања потребно је од одговорног лица узети план парцеле и на основу педолошке карте утврдити тип земљишта. Треба имати и све информације које се тичу агромелиоративних мера у последњих неколико година (ђубрење органским и минералним ђубривима, калцификација, подривање, дренажа, да ли је вршена једнообразна обрада …). Обићи парцелу и све наведене податке забележити, а потом одредити једну парцелу коју репрезентује један просечан узорак земљишта. Да појаснимо. Рецимо, ако је потребно извршити узимање узорака земљишта са парцеле која је величине 20 ха, а пре тога је утврђено да је она хомогена по свим наведеним критеријумима, онда обично јединична парцела заузима површину од 5 ха. Из тога произилази да је са површине од 20 ха потребно узети 4 просечна узорка земљишта. Најбоље је нацртати скицу парцеле са ознакама јединичних парцела. Уколико земљиште није хомогено онда, зависно од услова, јединична парцела са кога се узима просечан узорак може заузимати и мању површину.
Наиме, уколико се на парцели налази, рецимо, увала површине 1 ха у којој се повремено задржава вода, или на делу парцеле усев заостаје у расту, па је и принос знатно нижи од рода на остатку парцеле, та места посебно означити на скици. Са ових места узети по један просечан узорак како би се утврдили разлози због којих долази до испољених поремећаја.
Како се узима узорак?
У савременим земљама за узимање просечног узорка земљишта користе се сонде, али уколико их немате биће довољан и обичан ашов. Дубина земљишта из ког се узимају узорци зависи од културе која ће се узгајати, односно од коренског система биљке. На ливадама и пашњацима узорак се обично узима до дубине од 10 цм. На парцелама где ће се гајити повртарске и ратарске културе дубина узимања узорка је од 0 до 30 цм, док се у воћњацима и виноградима узорак најчешће узима из две дубине и то од 0- 30 и од 30-60 цм.
Постоје и посебна теренска возила са компјутерским додатком, који након обиласка возила по рубовима парцеле сам уцрта скицу парцеле и обележи места са којих се узимају узорци као и возила која имају уграђене системе за вађење узорка.
У кесу са узетим узорком земљишта треба убацити и папир на коме су уписани подаци власника парцеле (име и презиме) место, време као и дубина са које је узет узорак, али и величина парцеле, претходни усев као и култура која планира да се гаји на том земљишту. Упис ових спецификација је неопходан како би се лакше разумела интерпретације резултата хемијске анализе и дале препоруке за усев или воће које власник планира да засади на тој парцели.
