У Европи аларми због пестицида у воћу и поврћу, како је у Србији

Аутор: draganadpetrovic
65 посета

Најчешће питање које постављамо када одемо на пијацу јесте „да ли је воће и поврће прскано“. Одговор који ћемо добити од продавца на тезги је скоро увек исти – „није“. Међутим, данас скоро да нема производње без употребе препарата за заштиту. У дозвољеним оквирима пестициди су прихватљиви што се здравствене безбедности тиче, али проблем је када се неадекватно примењују, у већој концентрацији него што је прописано и када се не поштује каренца. У Србији има примера чак и да се користе препарати који нису дозвољени за употребу, а да се производи третирају хемијом чешће него што је предвиђено, и до 10 пута.

У Европској унији недавно је обављено истраживање које је показало да је протекле деценије значајно повећана контаминација воћа и поврћа најтоксичнијим пестицидима у земљама чланицама.

Студија групе PAN (Pesticide Action Network Europe) у извештају „Забрањено воће“ наводи да су грађани Европе изложени „драматичном порасту“ учесталости и интензитету остатака пестицида. ЕУ има строга правила у вези са тим препаратима и раније је саопштила да жели да преполови њихову употребу до 2030. године.

Анализом је утврђено да трећина јабука и половина свих купина стављених у продају садрже остатке најтоксичнијих категорија пестицида, од којих се неки повезују са изазивањен канцера, срчаних обољења и деформитетима при рођењу, пише Gardijan.

Илустрација: Брескве на листи воћа које је највише третирано пестицидима

Проценат остатака пестицида на плодовима кивија порастао је са 4 одсто у 2011. години на 32 посто у 2019, а контаминација трешања се такође више него удвостручила са 22 на 50 процената у истом временском периоду.

Истраживање је показало да је 87 посто крушака у Белгији и 85 посто у Португалији било контаминирано најмање једним токсичним пестицидом. Најзагађеније узорковано воће биле су купине, брескве, јагоде, трешње и кајсије. Од поврћа су најконтаминирајини производи били целер у листу, корен целера и кељ.
Каква је ситуација у Србији

Каква је ситуација у Србији и колико је воће и поврће загађено пестицидима не постоје јавно доступни подаци. Из министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде нисмо могли да добијемо одговор колико се често контролише воће и поврће на пијацама, али и код произвођача, као и да ли је било преступа и колико је казни написано током прошле године.

Проф. доц Тања Васић са Пољопривредног факултета у Крушевцу каже да Србија има добру законску регулативу што се тиче употребе заштитних средстава, али да је неопходне веће контроле- пољопривредних апотека, али и произвођача.
„Закон је јасан и већина ствари је добро дефинисана, само је потребна већа контрола људи који раде у пољопривредним апотекама, јер ту ради недовољно обучен кадар те произвођачи не добијају праву информацију о препаратима“, каже Васић за Euronews Србија.

Додаје да се произвођачи у Србији труде да поштују све процедуре, али да је проблем застарела техника која се користи- прскалице којима се апликују препарати старе су и по неколико деценија.

 

Илустрација: Произвођачи у Србији се труде да поштују законом предвиђене мере и каренцу

„У дозвољеним оквирима пестициди су прихватљиви што се здравствене безбедности тиче. Неопходно је да се приликом употребе препарата поштује препорука произвођача што се тиче броја третман и да се пестициди користе у концентрацији која је прописана. Ако произвођач неког пестицида каже да се у току вегетације користи једном, два или три пута, морамо да се држимо тих препорука. Проблем код наших произвођача је што се дешава да препарат користе и десет пут у току вегетације. Ту се јављају два проблема – проблем загађења и проблем развоја резистентности микроорганизама“, каже проф. Васић.

Додаје да су мали произвођачи често необучени, да се држе протокола који су научили од својих родитеља. Срећа је једино што они користе обично препарате који нису много токсични.

„Они не користе формулације које су ефикасније, али токсичније. Користе обично препарате на бази бакра. Већи су проблем велики произвођачи, код њих је интензивнија производња и већи су корисници пестицида. Није исто када обрађујете хектар или 20-30 хектара. На већим површинама, већи је број биљака а самим тим и већа могућност заразе и развоја болести“, навела је она.
Помор пчела због пестицида

А да се често претерује са пестицидима потврђује и податак о помору пчела у Србији. Њима није потребно лабораторијско доказивање присуства препарата, њих убијају пестициди уколико се примењују на неадекватан начин.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић каже за Euronews Србија да годишње нестане између 2.000 и 5.000 кошница. Последњих десет година стално указују на тај проблем. Успели су да издејствују доношење Закона о средствима за заштиту биља, који је усвојен 2019. године и предвидео је да третман пестицидима могу да обављају само лица која су прошла обуку, као и да су дужна да својим комшијама 24 сата раније најаве третман. Корона је све одложила тако да ће пољопривредници почети са обукама од јесени.

„Наша искуства су позитивна са пољопривредницима који се тим послом баве професионално. Проблем су аматери који се баве пољопривредом без довољно знања и не знају како треба третирати воће и поврће. Највише тровања је било из незнања, наши подаци говоре око 95 одсто“, навео је Живадиновић.

Илустрација: Од пестицида страдају и пчеле

Има и примера да се користе недозвољени препарати у пољопривреди. Живадиновић као пример наводи недавно тровање пчела у Војводини где је пољопривредник користио инсектицид „фипронил“ који је потпуно забрањен у Србији.

„Тај инсектицид набављен је на црног тржишта. У многим селима у Војводини, где је интензивнија производња, постоје нерегистроване (дивље) пољопривредне апотеке које набављају препарате на црно и препродају. Пољопривредници те препарате купују јер су ефикаснији, али су веома опасни за пчеле, животну средину, здравље људи, али и самих пољопривредника који третирају културе. Не схватају какву штету чине себи, посебно ако не носе маске“, рекао је он.

Указао је на још један проблем а то је недозвољено третирање семена сунцокрета неоникотиноидима који су забрањени у Србији, али и Европи.

„Неки пољопривредници то раде на своју руку, узму мешалицу за бетон сипају у њу неоникотиноиде, које су купили на црно. У таквим ситуацијама доза је много већа него што је рађено када је било дозвољено. Таквих случајева је претходних година много, сада се мало смањило, али још увек постоје они несавесни“, рекао је он.

За безбедну производњу важно је да се користе пестициди чија је употреба дозвољена, а затим да се он примењује у строго прописаној дози, односно концентрацији, али и да се поштује каренца, односно минимални временски рок који је неопходно да прође од последње примене до бербе.Уколико се поштују сва та правила ризик по здравље за крајњег корисника производа је минималан.

Проф. Јагода Јорга каже да су у Србији строго дефинисане норме о максимално дозвољеним концентрацијама пестицида и да би било трагично да концентрације буду изнад тога. Уколико се користе дозвољени препарати и у количинама које су прописане немају ефекат на здравље људи- тератогени, мутагени, канцерогени. Проблем се јавља уколико су концентрације вишеструко повећане.

„Најважније питање је контрола пољопривредних произвођача и њихова едукација. Пестициди су највећи проблем за саме пољопривредне произвођаче. Они су изложени енормним концентрацијама, а штетност по њихово здравље је много већа него код крајњег купца“, појаснила је она.

Пестициди којима се излажемо дужи период доказано изазивају неке од најтежих болести. Међу њима су карциноми, хормонски поремећаји, проблеми са дисањем.

Илустрација: Најважнија је едукација пољопривредника

По новом Закону о средствима за заштиту биља, пољопривредник ће морати да прође обуку за безбедну примену, руковање, складиштење, транспорт и одлагање средстава за заштиту биља, и моћи ће да купи само онолико средстава колико му је потребно за културе које гаји, и тачно ће се знати ко је и колико средстава за заштиту биља купио, а мораће да води евиденцију о њиховој примени.

Новчана казна од 500.000 до 1.000.000 предвиђена је Законом за правно лице, ако примењује нерегистровано средство за заштиту биља, док ће се новчаном казном од 5.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај физичко лице.

Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/49842/u-evropi-alarmi-zbog-pesticida-u-vocu-i-povrcu-kako-je-u-srbiji-neki-prskaju-i-deset-puta/vest

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар