Урбана пољопривреда или урбано баштованство је растући глобални феномен. Пелцер светског тренда све више се “прима” у земљама региона.
У четири земље региона: Хрватској, Србији, Северној Македонији и Бугарској спроводи се пројекат посвећен урбаној пољопривреди “Urban Farming Education for Sustainable Future” (Образовање из области урбане пољопривреде за одрживу будућност) који финансира Европска комисија у оквиру прогама Ерасмус плус.
Организације партнери на пројекту су Форум за стратегијска истраживања и документације из Скопља као лидерска организација, Еко Удруга из Задра, Хрватска, Асоцијација за политике из Софије, Бугарска и Национално удружење за развој органске производње Сербиа Органика, Србија.
Пројекат ће трајати до краја 2024. године.
Посета урбаном врту у Скопљу
Прошлог месеца представници ових организација били су у радној посети домаћинима у Скопљу, где су, између осталог, обишли једну урбану башту.
Током боравка у Скопљу, упознали су се с урбаним вртом– Бостание Bostanie Community Garden који води организација Зелената Арка (The Green Ark) настао кроз пројекат “Development of The First Urban Garden in Skopje” чији је финансијер Град Скопље.
Илустрација: У програм се укључило и Национално удружење за развој органске производње Сербиа Органика
Урбана пољопривреда препозната у региону
Како каже Ивана Симић, генерални секретар Удружења Сербиа Органика, концепт урбане пољопривреде није непознат у региону, али је услед нових светских изазова од глобалне урбанизације,потребе заштите животне средине до актуелне дестабилизације у ланцима производње и транспорта хране добио још већи значај.
-Урбана пољопривреда отвара нови приступ у решењима која су адекватни одговори на актуелне друштвене и еколошке изазове, не само градова. Мале, озелењене парцеле за узгајање појопривредних култура у великим градовима доприносе ублажавању лоших ефеката економске и прехрамбене кризе, каже она.
Шта све урбане баште доносе градовима и становницима
Становници градова имају вишеструке бенефите од рада у баштама ушушканим између квартова и на ободима градова.
Из пасивне улоге искључиво купца-конзумента, становници градова постају активни микро произвођачи.
Произведене плодове воћа, поврће, зачинско биље… користе за сосптвене исхрану. Обрадом земље позитивно утичу на заштиту животне средине, оваквим ангажовањем одбезбеђују додатну економску вредност својих кућних буџета продајом евентуалног вишка производа.
Такође, учењем и непосредном реализацијом агрономских процеса “од земље до трпезе” урбана пољопривреда је зелени пут кроз бетон којим се ублажава строга подела рурално / урбано.
Све више се говори о социјално-здравственом аспекету ангажовања становника на градским парцелама.
Урбане баште или вртови постају место дружења, социјализације, развијања заједништва, физичког ангажмана.
Илустрација: Урбано баштованство доноси много бенефита становницима градова
Пројекат доприноси Зеленој агенди ЕУ
-Циљ регионалног пројекта доприноси Зеленој агенди ЕУ, борби против климатских промена и одрживости градова, истиче Ивана Симић.
Урбана пољопривреда је начин за помоцију социјалне инклузије маргинализованих, посебно осетљивих друштвених група. Заједнички рад у урбаном врту лакше се јачају међугенерацијске везе старе популације и младих, погодни су за креативне радионице за децу школског и прешколског узраста.
Пројектом “Urban Farming Education for Sustainable Future” у четири земље SEE предвиђено је ширење знања и унапређење вештина одраслих у градовима, њихово подстицање да се заинтересују за заштиту животне средине и одрживи развиј; да јачањем принципа урбане пољопривреде доприносе борби против климатских промена.
Радионице и студија за Хрватску, Србију, Северну Македонију и Бугарску
У све четири земље региона биће организоване едукативне активности, курсеви и обуке.
-Током пројекта израдићемо студију која ће дати пресек стања за могућности развоја урбаних башти у свакој од ових земаља, као и својеврсни едукативни пакет – од видео и инфографике, водича за почетнике, израде наставног плана и програма. Биће реализовани тренинзи, промотивни догађаји како би се јавност упознала са принципима урбане пољопривреде, додаје Ивана Симић.
Илустрација: У Бечу је урбано баштованство све развијеније
Где је најразвијенија урбана пољопривреда?
Градови који последње две деценије имају јаче развијену културу урбане пољопривреде су Њујорк, Торонто, Лондон, Сyднеј, Парис, Аместердам или региону најближи- главни град Аустрије – Беч.
Још 2010. почело се с јачањем свести становника Беча зашто је корисно за њих, али и град да се неискоришћене, мале и веће парцеле претворе у воћњаке, повртњаке, баште…
Више од половине светске популације живи у градовима
Демографи процењују да ће до 2050. године скоро 70 процената светске популације живети у градовима.
Већ сада више од 56 процената становника на планети има градску адресу.
Тај проценат је половином 20.века, до средине 50-тих година износио око 30 процената укупне светске популације.
У последњим декадама 20. века дошло је до драстичног смањења броја људи који живе у селима.
У урбаним вртовима воће, поврће, лековито биље, пчеле,компост
Урбана пољопривреда подразумева да се слободно земљиште даје у закуп, од неколико квадратних метара до неколико хектара, појединицима, цивилним заједницама за бављење пољопривредом: повртарством, хотрикултуром, воћарством, компостирањем, постављање кошница, органску пољопривредну производњу…
Партнерске организације из Хрватске, Бугарске, Србије и Севрене Македоније већ су успешно спровеле програм “Innovation platform for organic agriculture” од 2019. до 2021. године, такође подржан од EK Erasmus плус.
Извор: https://biznisuregionu.com/poceo-projekat-urbane-poljoprivrede-u-4-zemlje/
ФОТО: Unsplash
