Иако се Србија може похвалити повољним условима за пољопривредну производњу, осетљивост на климатске промене угрожава продуктивност њених главних усева.

У припреми је Стратегија наводњавања у Србији која је ових дана посебно интересантна медијима јер се о овој теми говори највише онда када је актуелна суша као што је то и сада случај. Према подацима из нацрта Стратегије наглашено је да пољопривреде у привреди Републике Србије и учествује у бруто домаћем производу (укључујући прераду хране) са 19,7 %, а у запослености са 23,3%. Регион Војводине чини 47% пољопривредног земљишта у земљи, са 60% наводњаваних површина и 80% газдинстава са преко 50 хектара. Воћњаци се налазе у региону Шумадије и западној Србији (55%) и југоисточној Србији (26%). 

Србија има више од 20.000 m3 расположиве воде за пиће по становнику годишње због речне мреже и добрих просечних годишњих количина падавина (од 600 mm до 800 mm у равницама до преко 1500 mm на планинама). Земља је рангирана знатно изнад просека Европске уније (ЕУ) и има много већу расположивост слатке воде од шест најмногољуднијих земаља чланица ЕУ, које тренутно имају годишње количине испод 3000 m3 по становнику. 

Улагања у инфраструктуру за наводњавање заостају, а наводњаване површине и даље имају низак удео у укупном пољопривредном земљишту. До данас је само око 120.000 хектара опремљено системом за наводњавање. Тренутно стварна наводњавана површина износи око 70.000 хектара, од којих је преко 58.000 хектара у Војводини. Главна наводњавана подручја претежно су у Војвођанској равници и инфраструктура је изграђена за време бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. На основу Уговора о зајму између Владе Републике Србије и Фонда за развој Абу Дабија из 2014. године обебеђена су средства за финансирање Развоја система за наводњавање – односно прве фазе обезбеђено је око 97.000.000 USD).

Пројектом је обухваћено извођење радова на изградњи, реконструкцији и санацији водних објеката и система за потребе наводњавања на подручју Бачке, Баната и Срема и хидромелиорационим системима на подручју Шапца, Чачка, Панчевачког рита, Тополе и Параћина, као и вршење услуга стручног надзора над извођењем.

Према подацима Министарства пољопривреде у 2017, 2018, 2019. и 2020. години завршени су радови на појачаном одржавању канала – двонаменских система Речеј, Међа, Итебеј, Јанков мост I и II, на изградњи црпних станица Калоча, Јегричка и Песир и радова на подсистему Нова Црња – Житиште и Тиса – Палић,  Кикинда – ЦС Мокринска II, Мали Иђош, на изградњи деонице канала Кула – Мали Иђош, од км 10+310 до км 15+300 на подсистему Мали Иђош и хидромелиорационог система на подручју Шапца.

У 2020. години закључени су уговори о извођењу радова на изградњи, санацији и уређењу водних објеката на подручју Бачке, Баната и Срема, и то: црпне станице „Мали Иђош 2” са потисним цевоводом, бране са акумулацијом Мали Иђош – део подсистема за наводњавање Мали Иђош, црпне станице Јабука – део подсистема Надела, црпне станице „Стари Бановци” са потисним цевоводом и магистралним каналом СБ-0 – део система за наводњавање Срем, црпне станице „Крстур” – део подсистема за наводњавање Новокнежевачки, црпне станице „Манђелос 3” и пратећих објеката (Петровци – целина 1) – део система за наводњавање Срем, као и на санацији и уређењу подсистема за наводњавање Плазовић, двонаменског система Велики и Наковски и двонаменског система Перлек, на изградњи, реконструкцији и модернизацији водних објеката, и то: реконструкцији и модернизацији система за наводњавање „Чачак – Парменац”, модернизацији хидросистема „Панчевачки рит” на територији града Београда – I фаза, изградњи система за наводњавање Винча, Пласковац, Блазнава, на територији општине Топола, као и услуга вршења стручног надзора и инвеститорских послова над извођењем предметних радова.

У 2021. години се наставља извођење радова на изградњи, санацији и уређењу водних објеката на подручју Бачке, Баната и Срема, и то: црпне станице „Попова бара 2” и пратећих објеката – део система за наводњавање Срем, пратећих објеката уз црпну станицу „Манђелос 3” (Петровци – целина 2 и 3) – део система за наводњавање Срем, црпне станице и пратећих објеката у оквиру двонаменског система Бегеј, црпне станице са потисним цевоводом и акумулацијом Србобран – подсистема за наводњавање Србобран, црпне станице „Јарак”, део подсистема Јарачка Јарчина – део система за наводњавање Срем, канала са објектима Галовача – Врањ, део подсистема Јарачка Јарчина – део система за наводњавање Срем, канала Ором – Чик – Криваја II деоница – део подсистема за наводњавање Тиса – Палић, црпне станице са потисним цевоводом и резервоаром за наводњавање Стари Сланкамен – део система за наводњавање Срем, црпне станице са потисним цевоводом и резервоаром за наводњавање Нови Сланкамен – део система за наводњавање Срема, као и на изградњи система везаних бунара, црпних станица, разводне мреже, као и санацији акумулације „7. јули” – део хидромелиорационог система на територији општине Параћин, као и услуга вршења стручног надзора и инвеститорских послова над извођењем предметних радова.

2. Да ли постоје неки други извори финансирања – из буџета или других финансијских институција?

На основу  Уговора о зајму између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој за финансирање Програма за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији – фаза I је створен правни основ да се из средстава зајма Европске банке за обнову и развој финансира, у износу од 15.000.000 евра, извођење радова на изградњи и рехабилитацији критичне инфраструктуре за наводњавање у подручју источне Србије (општина Неготин), централне Србије (општина Свилајнац).

Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији – фаза I ће спроводити Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”, Београд, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и надлежним органима у општинама Неготин и Свилајнац.

Фаза I овог програма обухвата изградњу и реконструкцију система за наводњавање у општинама Неготин и Свилајнац. У општини Неготин овај пројекат ће да обезбеди воду за наводњавање њива површине од 870 hа које до сада нису биле наводњаване, као и воду за 1100 ha земљишта које се тренутно делимично наводњава из постојећег система за наводњавање из старих приватизованих црпних станица. Кључне компоненте пројекта су: изградња новог водозахвата на Ђердапском језеру у близини Кусјака, изградња новог резервоара и дистрибутивне мреже, као и повезивање нове мреже са постојећом мрежом за наводњавање. У општини Свилајнац, нови систем за наводњавање ће покривати приближно 1.040 ha земљишта и користиће како површинске, тако и подземне воде: 330 hа земљишта ће се снабдевати из плитких бушотина, а за осталих 710 hа земљишта воде ће се црпети директно из реке Ресаве путем 3 планиране  преграде у току реке које ће формирати успор узводно како би водозахват и црпна станица могли несметано да функционишу. Пројекат такође укључује изградњу цевовода за дистрибуцију воде из бушотина и речних захвата до пољопривредних парцела.

Повртарство даје одличне резултате уз примену наводњавања

За потребе реализације пројекта извршена је евалуација приспелих понуда за избор консултаната у јединици за управљање пројектом, израда пројекта за грађевинску дозволу за извођење радова на изградњи система за наводњавање у Свилајнцу, техничка контрола истог, израда пројекта за извођење радова на изградњи система за наводњавање у Свилајнцу, израда студија оправданости са идејним пројектом за систем за наводњавање на територији општине Неготин и поднет је захтев за издавање локацијских услова за изградњу система за наводњавање у Неготину.

Имајући у виду да је Уговором о предвиђено да Европска банка за обнову и развој из средстава бесповратне помоћи финансира израду Програма за наводњавање са петогодишњим акционим планом за чију припрему је ангажована Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), као и техничке документације за изградњу инфраструктуре за довод сирове воде у акумулације Борковац и Павловац чија изградња је планирана из Програма за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији – фаза II, ради се на изради Програма за наводњавање, израђена је студија оправданости са идејним решењем за изградњу инфраструктуре за довод сирове воде у акумулације Борковац и Павловац и поднет је захтев за издавање локацијских услова за изградњу инфраструктуре за довод сирове воде у акумулације Борковац и Павловац.

Европска банка за обнову и развој и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине”, Нови Сад усагласили су текст Акционог плана за заштиту животне средине и социјална питања – ЕSAP након чега је Европска банка за обнову и развој Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине”, Нови Сад доставила нацрт Уговора о пројекту који треба да буде потписан између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине”, Нови Сад, општине Рума, града Сремска Митровица и Европске банке за обнову и развој. Такође, у извештајном периоду прибављени су локацијски услови за изградњу потисног цевовода за Борковац и Павловачко језеро од стране града Сремска Митровица, општина Рума издала је локацијске услове за изградњу потисног цевовода за Борковац и Павловачко језеро.

У јуну 2021. године одржан је састанак представника Дирекције за планирање и инвестиције Електродистрибуције Србије и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде ради утврђивања листе пројеката за изградњу електроенергетских објеката на територији општина у Републици Србији у 2021. години. У току је припрема документације за спровођење набавки услуга прикључења на дистрибутивни систем електричне енергије на територији општина Мали Иђош КО Фекетић и КО Мали Иђош, Инђија КО Бешка и Вршац КО Мали Жам.

Више информација у вези израде Стратегије наводњавања у Републици Србији можете наћи на https://www.navodnjavanje.info/

Брана РОВНИ код Ваљева
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар