Већина људи је чула, а вероватно и пробала, занатско крафт пиво. Међутим, многи не знају да постоји и знатаско крафт вино. У време кад се винска индустрија суочава са озбиљним проблемима и падом потражње, све више љубитеља вина се окреће мањим, независним произвођачима у потрази за аутентичним укусима и причама које стоје иза сваке боце. Занатско вино је појам који се често користи, али се не разуме увек до краја.
Па, кренимо редом. Занатско вино представља производ малих серија иза којег стоје винари посвећени квалитету, оригиналности и експериментисању. За разлику од индустријске производње где се тежи уједначености и великим количинама, занатско вино се прави у мањим серијама, што омогућава винару да обрати више пажње на сваки детаљ, сваки корак се пажљиво разматра од избора грожђа до начина ферментације како би се створило вино које је јединствено. Управо тај приступ омогућава да свака берба донесе нешто ново и непоновљиво.
Према дефиницији Удружења занатских вина:“Сертификовано занатско вино је комерцијално доступно вино ограничене производње, најчешће у производним серијама од 5.000 кутија или мање.“ Ограниченост количина није мана, већ предност зато што омогућава већу контролу квалитета и већу креативну слободу самог винара.
Добар пример такве филозофије је виноград Snow Farm у америчкој савезној држави Вермонт, где се годишње ручно убере око 40 тона грожђа како би се произвело свега неколико хиљада гајби вина. Оно што ову производњу чини посебном јесте чињеница да се опис и карактер вина мењају из године у годину, у зависности од услова и одлуке винара.
-Након што уберемо грожђе, проценимо га како бисмо одлучили које би се мешавине најбоље слагале. Често експериментишемо са комбинацијама укуса. Једне године наше грожђе Видал Блан може створити вино у стилу Шардонеа са цветним нотама, а друге године вино може имати више „храстов“ укус од бурета – објашњава главни винар Патрик Барелет.
Илустрација: Све почиње од грожђа од чије природне ферментације зависи укус вина
Посебну пажњу привлаче и специфични стилови попут леденог вина које настаје од грожђа убраног у замрзнутом стању. Такав процес концентрише шећере и даје изузетно слатко десертно вино, али је производња ризична зато што принос није загарантован сваке године. Креативност занатских винара огледа се и у производњи природних вина, попут такозваног Пет-ната које се флашира током ране ферментације. Пет-нат (скраћено од француског pétillant naturel односно природно пенушаво) је рустично, „природно“ пенушаво вино произведено древном методом (méthode ancestrale). Вино се флашира пре завршетка прве ферментације, чиме се мехурићи природно стварају у боци без додавања квасаца или шећера, па се добија мутно, лагано и освежавајуће пиће које задржава талаог у флаши што је доказ аутентичности. Ова вина су веома су ароматична, воћна, са меканим мехурићима и нижим процентом алкохола. Обично се затварају пивском крунском капом уместо пампуром. Најбоље их је пити млада, добро расхлађена, а због непредвидивости при отварању препоручује се опрез. Ово вино верно одражава сам карактер грожђа од кога је направљено, а највише га пију млади.
-Освежавајуће је и мало киселкасто, али се људима свиђа јер је природно. Наше је веома чисто, јер користимо чист сок да бисмо га направили без старења, без „укуса“ бурета и додатних састојака. Само грожђе „говори“ када га пробате – рекао је Патрик.
Једна од највећих предности занатских вина је управо та разноликост зато што винари нису ограничени строгим правилима, па се лакше одлучују на нове комбинације, технике и стилове. Због тога љубитељи вина све чешће у њима проналазе нешто што одговара њиховом укусу, било да преферирају снажна црвена или освежавајућа бела вина.
А, поред укуса све већу улогу игра, посебно код младих љубитеља вина, има и одрживост. Мали произвођачи често користе еколошки прихватљиве методе, мање интервенишу и више се ослањају на природне процесе. Такође, ова производња подржава локалне заједнице и породичне винограде чувајући разноликост винске сцене.
Илустрација: Занатско вино представља производ малих серија иза којег стоје винари посвећени квалитету, оригиналности и експериментисању
Занатско вино постоји и у Србији и то у много већем броју него што то људи мисле. О значају малих произвођача вина у нашој земљи својевремено је говорио и проф. др Слободан Јовић са Пољопривредног факултета у Београду који је нагласио да је квалитет све чешће на њиховој страни.
-Глобалне климатске промене јако утичу на брзину сазревања грожђа, деградацију киселина, прикупљање алкохола који може да поремети квалитет посебно белих вина. Сигурно да индустријски произвођачи имају више проблема са глобалним климатским променама него што се то осећа код малих произвођача који могу, чини ми се, боље да се изборе с тим. Мали произвођачи, који су добри, имају консултанте, користе савремена сазнања из енологије и то је оно што је јако значајно како би дошли до укуса вина који је јединствен за сваку бербу – рекао је својевремено проф. Јовић.
До занатских вина најлакше се долази преко специјализованих винотека, ресторана или винских клубова који сарађују директно са произвођачима. Управо та блиска веза између винара и потрошача даје додатну вредност, јер свака боца носи аутентичну причу о месту, години и људима који стоје иза ње. Занатско вино није само пиће већ спој традиције, иновације и личног печата, а за многе управо у томе лежи његова највећа чар, пише сајт snowfarm.com
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
