Магнезијум као кључ успешног транзиционог периода код музних крава

Аутор: Gdjakovic
16 посета

Магнезијум је један од најважнијих минерала у исхрани високопроизводних музних крава, посебно у периоду пред тељење. Правилно снабдевање овим елементом значајно смањује ризик од млечне грознице и других метаболичких поремећаја који могу угрозити здравље животиња и утицати на производњу млека.

Стручњаци истичу да се на фармама где се користи тотално мешани оброк (TMR) магнезијум релативно лако уклапа у исхрану. Уколико крава редовно конзумира довољне количине хране, њене потребе углавном су задовољене. Проблеми се, међутим, најчешће јављају на газдинствима где се исхрана заснива на паши или силажи траве са високим садржајем калијума.

Ветеринар Рис Хопкинс из британске ветеринарске службе ProStock Vets објашњава да вишак калијума у земљишту и биљкама значајно умањује усвајање магнезијума. Последица су пашњаци и силажа са нижим садржајем овог минерала, што повећава ризик од метаболичких обољења управо у периоду када су кравама најпотребнији стабилни минерални односи.

Поред тога, висок ниво калијума у бурегу директно умањује прелазак магнезијума у крвоток, што додатно повећава вероватноћу појаве млечне грознице након тељења.

Анализа исхране и земљишта као први корак

Стручњаци препоручују да се пре свега уради анализа кабасте хране. Свежа трава и силажа траве најчешће имају далеко већи садржај калијума од кукурузне силаже или силаже целих биљака.

Добра пракса је да се неколико недеља пре кошења или испаше избегава примена стајњака и минералних ђубрива богатих калијумом, јер се тако смањује његово нагомилавање у биљкама.

Независни саветник за исхрану преживара Стивен Калдвел наглашава да је анализа земљишта најбоља основа за правилно планирање ђубрења. Узорке је најбоље узимати током зимских месеци, када резултати најверније показују стварно стање минералног састава.

На основу анализа могу се прилагодити количине калијума, али и користити уравнотежена минерална ђубрива која, поред калијума, обезбеђују и довољне количине магнезијума.

Различита силажа за различите категорије грла

Једна од препорука је производња различитих типова силаже. Храна намењена засушеним кравама не мора имати исти минерални састав као она која је намењена кравама у врхунцу лактације.

Такав приступ омогућава да свака категорија животиња добије оброк који најбоље одговара њеним физиолошким потребама, без непотребног ризика од минералног дисбаланса.

Правилан однос калцијума и магнезијума

Поред самог магнезијума, велики значај има и однос калцијума, калијума, натријума, хлора и сумпора у оброку. Управо се на том принципу заснива такозвани DCAB систем исхране (баланс катјона и анјона), који је данас стандард у савременом млекарству.

У последњим недељама стеониости препоручује се нижи унос калцијума, а већи унос магнезијума. На тај начин организам краве се „припрема“ да након тељења ефикасније мобилише сопствене резерве калцијума, чиме се значајно смањује ризик од млечне грознице.

Додатни проблем могу представљати различити нуспроизводи који се укључују у оброк. И мала промена у саставу може пореметити минералну равнотежу, због чега свака измена мора бити пажљиво испланирана.

Пет савета за успешну исхрану засушених крава

Према препорукама стручњака, исхрана засушених крава треба да буде прилагођена сваком газдинству појединачно. Не постоји универзална формула јер се разликују количина и врста исхране, производни потенцијал стада и услови држања.

Важно је и да се оброци редовно прилагођавају. Прелазак са штале на пашу или промена врсте силаже могу значајно изменити унос магнезијума и утицати не само на здравље крава већ и на количину произведеног млека и квалитет колострума.

Начин додавања магнезијума такође има велики значај. Код TMR система он се најчешће додаје кроз минералне премиксе, али је неопходно добро мешање јер краве лако препознају његов укус и могу смањити унос хране ако је неправилно распоређен.

Потребе за магнезијумом нису исте код свих раса. Савремене високомлечне краве данас имају мање проблема са млечном грозницом управо зато што се њихова исхрана све више заснива на лабораторијским анализама исхране.

На крају, стручњаци наглашавају да о исхрани не би требало да одлучује само једна особа. Најбоље резултате даје сарадња произвођача, ветеринара и стручњака за исхрану крава, уз редовне анализе крви крава пред тељење и непосредно након почетка лактације. Само такав приступ омогућава да се минерални статус стада држи под контролом и да се губици услед метаболичких обољења сведу на минимум.

 

Srodni tekstovi