Живинарска производња представља један од најздравијих сегмената домаћег сточарства, са стабилним растом, високим стандардима квалитета и значајним извозним потенцијалом – како ка тржишту Европске уније, тако и ка земљама ЦЕФТА.
Иако у укупном БДП-у Србије, процењеном на око 60 милијарди евра, учествује са мање од један одсто, значај овог сектора за рурална подручја и извоз је немерљив, каже за Бизнис.рс секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Будимовић.
“Живинарски сектор чини приближно 10 до 15 одсто бруто додате вредности у пољопривреди, што је око 350 до 500 милиона евра. Укупна вредност годишње производње меса и јаја варира и креће се између 500 и 600 милиона евра”, наводи Будимовић.
Како истиче, домаћа производња у потпуности задовољава потребе становништва. Просечна потрошња пилећег меса износи око 18 килограма по становнику годишње, док потрошња јаја достиже око 180 комада по особи. На годишњем нивоу у Србији се произведе око 141.000 тона пилећег меса и приближно 1,57 милијарди конзумних јаја.
Ипак, и поред стабилне производње, сектор још увек не користи све расположиве капацитете. Искоришћеност фарми бројлера и кока носиља процењује се на 65 до 75 одсто, док се број кока носиља креће око шест милиона.
Илустрација: Србија има око 6 милиона кока носиља
Према Будимовићевим речима, живинарски сектор има важну улогу и на тржишту рада – директно запошљава између 10.000 и 12.000 радника, а индиректно са логистиком, прерадом, дистрибуцијом и производњом хране за живину више од 20.000 људи.
Снажан суфицит у извозу јаја
У 2025. години увоз пилећег меса у Србију износио је 9.275 тона, у вредности од 20,7 милиона евра. Главне земље из којих је стигло месо су Босна и Херцеговина, Хрватска, Италија, Мађарска, Немачка, Пољска и Русија, показују подаци ПКС-а.
Са друге стране, због неусаглашених процедура са ЕУ извоз је тренутно ограничен пре свега на земље региона, где Србија има доминантну позицију. Тако је извоз пилећег меса достигао 9.380 тона, такође у вредности од 20,7 милиона евра, пре свега у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију.
Када је реч о јајима, увоз је у 2025. био занемарљив – 560.000 комада у вредности од 43.300 евра. Насупрот томе, извоз је остварио значајне количине – 193 милиона комада јаја, вредности 16,7 милиона евра, при чему су главна тржишта биле земље региона – БиХ, Северна Македонија и Црна Гора.
Ови подаци потврђују да Србија има развијен сектор живинарства, са извозом који значајно надмашује увоз, посебно када су у питању конзумна јаја.
“Конзумна јаја и пилеће месо произведени у Србији карактеришу се високим квалитетом, пре свега због употребе Нон-ГМО хране за животиње која се користи у исхрани живине. Припреме за извоз конзумних јаја и пилећег меса у ЕУ су у финалној фази и ускоро се очекује позитиван завршетак, односно да Србија стекне стастус државе за извоз ових производа у ЕУ”, наглашава Будимовић.
Илустрација: Највише јаја извозимо у земље региона
Када је реч о ценама и снабдевености, наш саговорник каже да ће у наредном периоду бити довољно конзумних јаја и пилећег меса на тржишту, без значајнијег раста цена, чак и у периоду повећане потражње током Ускршњих празника.
Раст прихода и пад профитабилности
У сектору живинарства у Србији послује укупно 249 привредних субјеката, а током 2024. године забележен је благи раст прихода, уз истовремени приметни пад профитабилности.
Према последњим доступним финансијским извештајима, које је обрадила бонитетна кућа ЦомпанyЊалл, укупни приходи компанија које се баве узгојем живине и производњом јаја у 2024. години износили су 34,5 милијарди динара, што је благо повећање у односу на 34,02 милијарде динара из 2023. године. Ипак, упркос расту прихода од око 1,5 одсто, укупна добит сектора значајно је смањена – са 2,58 милијарди у 2023. на 1,7 милијарди динара у 2024. години.
Овакав раскорак између раста прихода и пада добити најчешће се тумачи повећањем улазних трошкова – пре свега сточне хране, енергената и радне снаге – али и притиском конкуренције и ограниченим простором за пласман и повећање цена на домаћем тржишту. Уколико дође до отварања тржишта Европске уније то би могло представљати прекретницу за домаћи живинарски сектор, кроз повећање извоза, боље искоришћење капацитета и раст инвестиција.
Структура најуспешнијих компанија у овом сектору показује комбинацију великих интегрисаних система, стабилних средњих фарми и све присутнијих мањих произвођача који покушавају да пронађу своје место на тржишту.
На врху листе фирми које су у 2024. години оствариле највећи приход налази се Перутнина Птуј – Топико из Бачке Тополе, која је приходовала 11,83 милијарде динара и забележила добит од 781,48 милиона динара. Ова компанија уједно запошљава и највећи број радника у сектору – 1.126. Перутнина Птуј своје пословање базира на свеобухватном управљању производним ланцем „од поља до стола”, а целокупан производни процес пилећег меса почиње, одвија се и завршава у Србији.
На другом месту налази се фирма Агро Ђоле из Јагодине, са приходом од 4,03 милијарде динара у 2024. години, што представља благи раст у односу на претходну годину, када је забележен приход од 3,96 милијарди.
Компанија је у 2024. остварила добит од 225,75 милиона динара, а њен развојни пут – од малог пољопривредног газдинства до озбиљног произвођача – илуструје потенцијал домаће производње. Данас на својим фармама производе око 1,2 милиона кокошијих и више од 15.000 препеличијих јаја. Ова фирма запошљава 180 људи.
Трећа по реду компанија са највећим оствареним приходима у 2024. години је Микрос Унион из Београда, са приходом од 2,64 милијарде динара. За разлику од осталих фирми у овом сектору она већ има доступне финансијске резултате за 2025. годину, у којој бележи снажан раст прихода од 3,05 милијарди динара. Ипак, добит од 42,55 милиона динара сугерише да се раст још увек не прелива пропорционално на профит, што може бити последица инвестиција или повећаних трошкова.
Међу водећих пет компанија налази се и Вин Фарм, која бележи пад прихода – са 2,49 милијарди динара у 2023. на 2,19 милијарди у 2024. години. Упркос томе, компанија је остварила релативно високу нето добит у 2024. од 399,69 милиона динара, што указује на ефикасно пословање и у условима смањеног обима прихода. Вин Фарм се бави производњом конзумних кокошијих јаја, одгојем кока носиља и производњом сточне хране.
Робинсон д.о.о. из Смедеревске Паланке пета је на листи компанија са највећим приходима. Ова фирма, која се бави узгојем живине и производњом једнодневних товних пилића, у 2024. години приходовала је 1,28 милијарди динара. Најновији подаци за 2025. показују значајан раст прихода од приближно 1,72 милијарде динара, што представља повећање од готово 34 одсто.
Укупно посматрано, сектор живинарства у Србији остаје стабилан и растући у погледу прихода, али се суочава са изазовима у очувању профитабилности. У наредном периоду кључни фактори биће технолошко унапређење производње и јачање извозног потенцијала, који би могао да амортизује притиске са домаћег тржишта.
Извор: https://biznis.rs/biznis/agrobiznis/u-srbiji-se-godisnje-proizvede-157-milijardi-jaja-kako-posluje-zivinarski-sektor/
