Душан Живановић из села Каменица надомак Краљева од малена је знао да су природа, животиње и живот на селу његова судбина.
Иако је пробао да живи у граду, и то у Београду где је уписао Економски факултет, већ након прве године студија схватио је да то није за њега, па се вратио у своје родно место и основао сада већ надалеко чувену фарму Жилке где већ годинама ужива са својом женом и двоје деце, док од својих крава и свиња које се слободно шеткају пашњацима на његовом огромном имању призводи месо и сиреве за које се прочуло широм Србије, али и региона.
Тако током целе наше посете младом и вредном домаћину Душану његов телефон није престајао да звони. Све време је, како смо се и сами уверили, уговарао нове послове, одговарао на поруџине задовољних муштерија и организовао слање нових тура својих сирева деликатеса и меса са фарме Жилке на различите адресе по Краљеву, али и у земљи.
Како је на почетку гостољубив домаћин рекао за Телеграф, он се вратио на своју дедовину и направио ову фарму јер је од малих ногу знао да гаји велику љубав према селу и животињама, па га није поколебала ни чињеница да је пољипривреда, како је већ и сам знао, изузетно тежак посао који захтева ангажовање 24 сата дневно, 365 дана у години.
Налазимо се у селу Каменица, на око десет километара од центра Краљева, у подножју планина Столови и Гоч. Када сам финансијски успео да изнесем целу причу, почео сам да се бавим оним о чему сам целог живота маштао. Пољопривреда је изузетно тежак посао који захтева ангажовање 24 сата дневно, 365 дана у години, али га радим са уживањем. Главни производ нам је сир, због чега тренутно држимо 15 крава, уз подмладак који остављамо за будућност. Пољопривреду заснивамо на систему слободног узгоја. Краве су чисте и слободно се крећу, баш као и коке и свиње моравке. Свиње не хранимо концентратом, већ им исхрану базирамо на сточном брашну, сурутки и отпацима воћа и поврћа. Верујем да управо такав начин узгоја, уз специфично поднебље, воду и чист ваздух, доприноси бољем квалитету и посебном укусу наших производа, објашњава нам на почетку поносни домаћин Душан.
Илустрација: Краве се слободно крећу по иманју и пасу траву
Његов заштитни знак је, прича нам он даље, сир који прави искључиво од целог млека, без скидања кајмака.
Поред базног пуномасног сира у вакуум паковањима, нудимо и четири врсте сира у маслиновом уљу – са сремушем, вргањем, тартуфима, који су и награђени на овогодишњем Укус Фесту, као и пикантни Балкан и сладуњави Медитеран. Иако је у почетку било спотицања и страха да сир неће имати купце, вакуумирање и маслиново уље решили су проблем чувања, а занимљиво је да наш сир постаје све бољи што дуже стоји, наставља Душан.
Испричао нам је Душан и како је његов производ, тачније млеко које добијају од крава које се крећу слободно, помогло једном дечаку да излечи своју алергију на овај производ, а на шта је, прича нам он, јако поносан.
Квалитет нашег домаћег млека помогао је дечаку који је имао интолеранцију. Након преласка на наше млеко, по препоруци докторке, његови проблеми са алергијом су нестали. Мислим да је ту пресудио сам квалитет и прави укус природног млека. Занимљиво је и то да су многи заборавили како право млеко изгледа. Једна муштерија је редовно скидала и бацала кајмак који би се скупио на врху флаше, мислећи да се млеко покварило, јер то раније није имала прилику нигде да види, присећа се Душан занимљиве анегдоте.
Пољопривреда за њега није, истиче Душан, посао, већ хоби, па нам говори како је јако битно да све што радимо радимо из љубави уколико очекујемо успех.
Пољопривреду често у шали називам својим хобијем, јер радим и друге послове, али тај ‘хоби’ захтева стално присуство целе моје четворочлане породице. У промоцији ми је много помогао глумац Милан Васић, а велику сигурност стекао сам на Сајму укуса у Краљеву. Многи су ме убеђивали да моје тржиште треба да буду Београд или Нови Сад јер су домаћи производи скупљи, али ја сам желео да се фокусирам на свој град. Када су Краљевчани пробали сир и уверили се у квалитет, цена је престала да буде препрека. Килограм сира продајемо за 1.200 динара и све пакујемо у практичне теглице од пола килограма, говори нам даље Душан и прави заљубљеник у оно што тренутно ради.
Илустрација:Сир прави од пуномасног млека без скидања кајмака
Када је о проширењу фарме реч, Душан нам даље говори како не планира драстична да увећава своје газдинство, првенствено када је о производњи сирева реч.
– Не планирам драстична проширења производње сира. Желим да задржим тренутни квалитет тако што ћу обрађивати искључиво млеко са своје фарме, због чега ми је 15 крава тренутни максимум. У будућности бих можда направио једино товилиште за бикове. Највећи проблем нам представља недостатак радне снаге. Посла је превише, а радника нема, па сам преко агенције одлучио да ангажујем човека из Непала, с обзиром на то да су многи у мом окружењу већ успешно повукли тај потез. Поред фарме развијамо и етно туризам, а гости су нам углавном људи из Србије и дијаспора који долазе на породична окупљања, прича за Телеграф даље кроз разговор вредни домаћин Душан.
Иако је ово, како и сам истиче, његов хоби, живот на селу, искрен је Душан, носи са собом и пуно одрицања.
Овде се ради истим темпом и када пада киша и када је леп дан, а одлазак на одмор је реткост. Ипак, срећан сам што моја деца одрастају у оваквом окружењу, уче животне вештине и већ препознају разлику између здраве, домаће хране коју сами производимо и оне из продавнице, говори он, па нам за крај објашњава и како је његова фарма чудног имена уопште добила име.
Име је добила по мом оцу, што је велики парадокс и интерна анегдота, јер он никада није одобравао ово чиме се бавим, нити му се свиђа што деца толико времена проводе радећи са мном, прича нам за крај Душан кога нико, па ни рођено отац нису могли да одвуку даље од Каменице у коју је још као дечак заљубио и где планира, како нам је још рекао, да остане заувек.
Извор: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/4413204-dusan-iz-kamenice-mlekom-sa-svoje-farme-izlecio-dete-za-to-se-proculo-po-srbiji-otkrio-nam-tajnu-uspeha
