Некада је парадајз имао богат и добро препознатљив укус и мирис. Данас је, посебно у продавницама, тешко наћи онај који заиста има укус парадајза. Онај који купујете у супермаркетима најчешће је безукусан, ни близу онога какав је некад био.
Заинтригирани овим сазнањем научницу у истраживали генетику парадајза како би открили шта је то кренуло по злу, па је парадајз изгубио свој препознатљив укус. Према резултатима истраживања научника са Института Бојс Томпсон (BTI) тајна богатог укуса парадајза изгледа да има везе са ретком верзијом гена под називом TomLoxC. У питању је ген парадајза који је у великој мери укључен у производњу масти и каротеноида , материја које додају воћне и цветне мирисе укусу парадајза. Док је преко 91 одсто дивљих парадајза обогаћено геном TomLoxC, само 7 одсто модерних сорти парадајза га има. Ово сазнање је шокирало чак и саме наулнике, дало нове смернице, али и поставило питање – да ли се и како овај геном може вратити савременим сортама како би парадајз поново био одличног укуса и мириса.
-Ови нови гени би могли омогућити оплемењивачима биљака да развију елитне сорте парадајза које имају генетску отпорност на болести, али и одличан укус и мирис. Истраживања су у току, третирамо парадајз на разне начине, како бисмо открили шта му то највише смета – рекао је Џејмс Ђованони, молекуларни биолог биљака и члан факултета БТИ .
Илустрација: Сигурно сте и ви приметили да парадајз из продавница више нема онај препознатљив укус и мирис
Извештавајући о својим резултатима истраживања у часопису Nature Genetics , тим научника је створио пангеном, односно цео скуп гена свих сојева једне врсте, који садржи све генетске информације из 725 сорти парадајза, како дивљих тако и домаћих, што им је омогућило да идентификују ген TomLoxC заједно са преко 4.870 нових гена.
Иако многи мисле да је парадајз свој уксу изгубио услед бројних укрштања како би се створиле отпрније сорте на болести, заправо је парадајз почео да губи свој укус много раније, тачније у време кад је ова биљка припритомљена. Како су сликовито објаснили научници, замислите дивљи кукуруз који је некад био танка биљка слична трави, али сада може дати кукуруз у клипу. Међутим, како се испоставило у случају парадајза се отишло у погрешном смеру. Током укрштања парадајза водило се рачуна о практичним својствима као што су величина и принос , али не и укус. Истраживачи су током анализе генетике парадајза дошли до сазнања да је чак око 200 гена изгубљено током припитомљавања и укрштања што је довело до тога даданас имамо безукусан парадајз. Наравно, овај процес је изузетно дуго , па смо мало по мало остајали без „укуса“ парадајза све док није дошао до данашњег који је готово потпуно безукусан.
-Током припитомљавања и усавршавања парадајза, људи су се углавном фокусирали на особине које би повећале производњу, попут величине плода и рока трајања, тако да су неки гени укључени у друге важне особине квалитета плода и толеранцију на стрес на услове узгоја – објаснио је проф. Жангђун Феи , члан факултета БТИ и ванредни професор на факултету за интегративну биљну науку Универзитета Корнел.
Илустрација: Научници идентификовали геном који је заслужан за укус, сад је питање како га вратити како би се побољшао укус парадајза
Иако је укусна варијанта TomLoxC ретка код домаћих масовно произведених парадајза, чини се да се враћа, упркос томе што пољопривредници и научници нису ни били свесни постојања гена. Ретка верзија TomLoxC сада се појављује код 7% модерних сорти парадајза, али само код 2,2% старијих домаћих парадајза.
-Колико пута чујете некога како каже да парадајз из продавнице једноставно нема укус као некада. Ова студија открива зашто се то догодило и како вратити нормалан укус парадајза. Али, пред нама је још дуг пут док не будемо успели да заиста вратимо препознатљиви укус парадајза с једне стране, али и да пратимо као се овај процес природно догађа, иако још увек нисмо потпуно сигурни како то природа ради – казао је Клифорд Вејл, директор програма за истраживање биљног генома Националне научне фондације, који је подржала истраживање научника са Института Бојс Томпсон, пише сајт iflscience.com.
Приредила: Драгана Петровић
