Свежа јагода, мирисна салата, млади лук – незаобилазни знаци пролећа на пијацама широм Србије. Али, за многе купце то су и знаци за узбуну: да ли ово поврће и воће садржи остатке пестицида? Да ли је безбедно за конзумацију? Да ли нас неко трује под изговором лепог изгледа и обилног рода?
У Јутарњем програму РТС-а на ову тему говорила је др Лидија Ристић Матијевић, начелница Одељења за заштиту здравља биља. Њен одговор је јасан – без средстава за заштиту биља нема пољопривреде, али све зависи од тога како се та средства користе.
„Пестициди се морају користити у складу са упутствима, у прописаној дози, броју третмана и обавезно уз поштовање каренце – то је период који мора да прође од последњег прскања до бербе. Уколико се то испоштује, остатак активних супстанци се разградњује у самом биљном ткиву, па су нивои врло ниски или потпуно занемарљиви“, објашњава Ристић Матијевић.
Да ли можемо оком да препознамо „опасно“ воће?
„Не, не можемо“, одговара она. „Не можемо на основу изгледа знати да ли је неки производ прскан или не. Велики плодови нису нужно последица хемије, већ су резултат сорте, хибрида и агротехнике. И мало и велико воће је третирано – питање је само када, чиме и колико пута.“
Проблем је, каже, што све чешће имамо године са израженим климатским осцилацијама – дуга, топла лета, благе зиме, пуно кише – што доводи до масовнијег ширења болести и штеточина.
„У неким годинама се, рецимо, јабука мора третирати и по 20 пута годишње. То звучи страшно, али када знате да се велики број тих третмана обавља у раним фазама, па и у фебруару или марту, онда је ситуација знатно другачија него што изгледа“, додаје она.
Ко контролише да ли има остатака пестицида у храни?
Контролу обавља Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, преко програма мониторинга остатака пестицида. Тај програм је унапред планиран – зна се који производи ће се тестирати, које активне супстанце, колико узорака, и када.
„Национална лабораторија ради анализе за остатке пестицида. Сваке године узима се око 2.200 узорака – са пијаца, из објеката малопродаје, као и од самих произвођача. Ради се и контрола при увозу. Свако испитивање се односи на конкретне активне супстанце које се користе код конкретног плода – рецимо, за јабуку се зна која се средства најчешће користе и на та средства се ради анализа“, појашњава Ристић Матијевић.
Подаци показују да свега два до три одсто узорака прелази дозвољене вредности. „И та одступања су мала, у оквиру неопасних граница. Штавише, наше вредности су сличне онима у остатку Европе“, додаје она.
Шта ако се пронађе „превише“ пестицида?
„Када је у питању увоз – производ се враћа или му се забрањује улазак у земљу. Уколико се утврди прекорачење код домаћег производа – он се повлачи са тржишта, најчешће се уништава или се, уколико је могуће, пренамени“, објашњава она. За све ово је задужена фитосанитарна инспекција.
Казне постоје, али како каже, већина произвођача поштује прописе, посебно они који извозе. „Данашњи произвођачи имају све више знања и свести о ризицима. Али некад страх – од губитка рода или лоше сезоне – доведе до претеривања.“
Радника нема, хемија забрањена, а производња мора да траје без престанка
Решење? Пратити стручне препоруке, користити и алтернативне методе
„Веома је важно да произвођачи користе савете агронома, прогнозно-извештајних служби, да користе и агротехничке и биолошке методе – ловне клопке, механичко уклањање, мере предострожности. Ако се све испланира добро, некад је довољно и једно или два прскања годишње“, поручује начелница.
Њена кључна порука је охрабрујућа: „Контроле се спроводе редовно, резултати су у границама прихватљивог, систем функционише. Потрошачи могу да буду мирни.“
Извор: Јутарњи програм РТС-а
