Србија је прошле године имала 8.718 хектара под леском, а остварен је принос од 8.910 тона, подаци су Републичког завода за статистику. Цене се крећу од 900 до 1.300 динара за килограм на велетржници.
Како је речено у марту ове године, на конференцији посвећеној попису пољопривреде из 2023. године, површине су од 2014. до 2023. порасле за 6.071 хектара. Иако се од језграстих воћних врста у Србији највише гаје орах и леска, удео засада под овим воћним врстама није већи од 7,37 одсто укупних површина под воћем.
„На производњу језграстих воћних врста отпада свега око 1,20 одсто остварене производње воћа у последње четири године, што говори да је дошло до смањења језграстих воћних врста у укупној воћарској производњи, а то је пре свега резултат смањења производње ораха“, додаје се у публикацији „Стање у савременој производњи воћа у Србији и могућности за њено побољшање“ која је представљена на Златибору.
Истиче се да Србија није искористила агроеколошке услове за производњу лешника, те заостаје за Турском, која произведе преко 765.000 тона и водећа је у свету, и Италијом – која је са 98.670 тона водећа у Европи, према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО) из 2022. године.
Иначе, наша земља је на десетом месту у свету и четвртом у Европи, када је реч о приносу по хектару.
Кикинда постаје град лешника
Кикинда постаје град лешника – констатација је која се може пронаћи у кварталном билтену Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије. Највеће површине засада у власништву су фирме Agroitaly, која припада групацијиRoncofreddo Holding SRL из места Фроли у Италији.
Илустрација: Србија има одличне услове за узгој лешника, а цена је стабилна и добра
Agroitaly има производњу лешника на 705 хектара у Кикинди и фирма овде запошљава 13 особа, с тим да ангажују од 70, па и до 100 сезонских радника за орезивање и окопавање. Производња лешника је под системима за наводњавање, постоје савремени иригациони системи повезани са каналском мрежом ДТД на површини од 440 хектара. Поседују сопствени мини соларни парк који задовољава потребе за електричном енергијом за покретање пумпи заливног система.
„На плантажама у Кикинди заступљено је пет италијански жбунастих сорти лешника, а у плану је подизање нових засада стабластих сорти. Први засади лешника подигнути су 2017. године, и то на површини од 180 хектара, а након осам година прошлогодишњи принос био је 270 тона са почетних засада. Скоро 90 одсто лешника из Кикинде директно извозе у Италију“, каже за Бизнис.рс Саша Танатсков, координатор за пољопривреду Стручне службе Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа.
Он истиче да се, с обзиром на климатске промене, мења и производни програм примарне пољопривредне производње у смеру подизања засада лешника – па и воћњака – на подручју Кикинде.
„Ако узмемо у обзир да се највеће количине лешника извозе, да је производња заснована за познатог купца, али и да има малих газдинстава која лешник и прерађују у финалне производе, вероватно је да ће површине бити још веће“, наводи саговорник.
Илустрација: Србија је на десетом месту у свету и четврта у Европи када је реч о приносу лешника по хектару
Према информацијама произвођача, биће повећане производне површине, не само на пољима фирме Agroitaly, већ и код других произвођача у Кикинди и околини. Са осталим произвођачима лешника на територији највећег севернобанатског града, међу којима се истиче Hazel House кикиндског Агросточара, на овом подручју ће у наредних годину-две бити преко 1.000 хектара засада ове културе.
„Иначе, Agroitaly и њихова матична фирма у Србији Agriromagna из Малог Иђоша располажу обрадивим земљиштем површине око 1.500 хектара, са намером да константно повећавају површине под овом културом. Власници из Италије инвестирају и у производњу лешника у Малом Иђошу, где подижу плантажу површине 750 хектара“, наводи Саша Танатсков.
Извор: https://www.b92.net/biz/srbija/vesti/162356/ovo-mesto-u-srbiji-postaje-grad-lesnika/vest
