Разговор са Миланом Мачваном, бившим кошаркашким асом и репрезентативцем, а сада привредником, започео је у авиону Ер Србије, на новој линији Београд – Торонто. Негде изнад Атлантика, на 10.000 метара висине, Милан, горостас од 2,05 метара за Курир је открио како је паркет, лопту и обруче, заменио плантажама лешника, крушке, малине, јагоде, трешње, шљиве… Објаснио је када се и како родила идеја да се после успешне спортске каријере посвети пољопривреди. На крају смо кроз ову узбудљиву животну причу која је тешко могла да стане у један прекоокеански лет стигли у Србију, у село Цуљковић у Мачви и прелепо породично имање нашег саговорника….
-Идеја да улажем у пољопривреду није дошла преко ноћи. О питању чиме желим да се бавим када завршим са кошарком размишљао сам још током играчке каријере, а пољопривреда ме је привукла јер ствара опипљиву вредност. Шта тачно мислим под тим? Од саме земље и рада настаје производ који раније није постојао. Кроз прераду и пласман на тржиште он даље добија на вредности, а тај процес отвара радна места и покреће читаву заједницу око нас. Уз то, храна је ресурс који ће увек бити потребан, због чега сам у томе видео прилику да градим нешто што ће трајати дуго. Кренули смо постепено: учили смо, обилазили засаде, разговарали са стручњацима, и то нас је, корак по корак, довело до озбиљног породичног посла који наставља да се развија кроз године.
За главну културу одабрали сте лешник. Због чега и које још воће чини вашу производњу?
-Кључан разлог због ког смо се одлучили баш за лешник јесте његова стабилна потражња на светском нивоу. Уз то, засад лешника има и дуг век трајања, што додатно обезбеђује сигурност улагања. Поред лешника, узгајамо и крушку, малину, јагоду, шљиву и трешњу. Кроз EatFruit Invest, инвеститорима омогућавамо да улажу у засаде ле-шника и крушке, јер управо у њима видимо културе са највећим дугорочним потенцијалом.
Илустрација: Иако је лешник главна воћарска култура Мачванин улазе и у малине, шљиве, трешње…
*Пре него што сте се определили за воћаство, да ли сте у неком тренутку размишљали и о другим пословним правцима?
-Морам признати да јесте било различитих идеја, али да ме ипак ниједна није привлачила као пољопривреда. Кроз време које сам посветио спорту навикао сам да градим нешто дугорочно, што је управо оно што воћарство и тражи. Пољопривреда не доноси резултате преко ноћи. Захтева стрпљење, знање и јаку дисциплину – што је мени због кошарке веома блиско.
*Из света путовања, тренинга и лопте прешли сте на потпуно другачији терен – њиву. Како је то изгледало?
-На први поглед ова промена делује велико, али суштински није. У оба света важе иста правила: рад, дисциплина, одговорност и спремност да учиш сваки дан. Као што у спорту не можеш да прескочиш тренинг и очекујеш добар резултат, тако ни у пољопривреди не можеш избегавати кораке, а очекивати квалитет. Природа, баш као ни противник на терену, не прашта неозбиљност. Једноставније речено, јесам мењао терен, али не и правила по којим играм.
*Колико се свет пољопривреде и бизниса, са свим новим људима које сте упознали, разликује од света спорта, и да ли се може направити нека паралела?
-Може, и те како. И овде постоји тим, стратегија, план и много људи који заједно раде да би резултат био успешан. У спорту зависиш од саиграча, а овде од агронома, производње, организације и свих осталих људи који учествују у процесу. Разлика је једино можда у темпу. У спорту видиш резултат брже, после сваке утакмице, док у пољопривреди треба да прођу месеци, па и године, како би видео плодове свог рада. Сама логика ипак остаје иста: резултат никада није индивидуалан, увек је последица заједничког труда, а без доброг тима нема ни успеха.
* Поменули сте тим као кључ успеха, колико је у тај тим укључена породица?
-Веома! Читава моја породица је од првог дана укључена у посао и свако има своју улогу – од организације производње, комуникације са инвеститорима и партнерима, до свакодневних активности на терену. Верујем да је управо то једна од наших највећих предности, јер иза свега стоји велика породична посвећеност.
*На колико хектара и са колико запослених данас послујете?
-Данас управљамо засадима лешника, крушке, малине, јагоде, трешње и шљиве, на укупно 85,5 хектара земља. Лешнике имамо на скоро 60 хектара, крушака на 18, малина на 6,5, док другог воћа имамо на мањим површинама. Стално је запослено 23 људи, али у најинтезивнијим периодима ангажујемо и велики број сезонских радника, чији број прилагодавамо сезони и обиму посла. Дакле, како растемо ми, расте и тим.
*Да ли сте задовољан досадашњим резултатима, и у ком правцу планирате даљи развој компаније?
-Задовољан сам оним што смо направили, али сматрам да смо тек на почетку. Циљ нам је паметан раст и одржив развој, што за нас значи да сваку одлуку доносимо са мишљу на следећих десет, па и двадесет година, а не само на тренутни резултат. Раст који није одржив уме брзо да се сруши, стога инсистирамо на темпу који обезбеђује да оно што градимо траје деценијама. Сада настављамо са ширењем наших плантажа, развојем EatFruit Investплатформе коју људи могу да пронађу на Google Play-u-или App Store-u под истим називом, и изласком на нова тржишта, посебно тамо где постоји велико интересовање за улагање у пољопривреду.
Илустрација: Некадашњи кошаркаш није случајно одабрао за узгој лешник
*Када већина људи чује ‘лешник’, прва асоцијација им је Нутела или еурокрем. Колико је заправо захтеван узгој лешника, и ко су главни купци ове културе?
-Лешник јесте култура која захтева озбиљно планирање и неколико година стрпљења док засад не уђе у пун род, али правилном организацијом производње представља веома квалитетну дугорочну инвестицију. У праву сте када кажете да највечи део људи прво помисли на Нутелу или еурокрем, али је тржиште заправо много шире. Лешник широм света користе и кондиторска и козметицка индустрија. Потражња је константна, а примена све шира, јер квалитетан производ увек налази свог купца.
*Колико држава подржава пројекте попут вашег и како би саветовали људе који размишљају да се окушају у пољопривреди?
-Постоје одређени програми подршке и субвенције које могу да помогну, али ниједан подстицај не може да замени знање и добру организацију. Мој савет свима је да не улазе у пољопривреду зато што мисле да је то лак посао или брза зарада, јер реалност је да је потребно много рада. Наравно, ако се посао постави на здравим основама и ако се размишља дугорочно, добри резултати временом увек доду.
*У којим земљама се највише узгаја лешник?
-Светску производњу предводи Турска, а следе је Италија, Сједињене Америчке Државе, Азербејџан, Грузија и још неколико европских земаља. Потражња за лешником увелико расте, због чега постоји реалан простор и за озбиљне производаче из Србије.
*Где људи могу да сазнају како могу да инвестирају у EatFruit Invest?
-Људи нас могу пронаћи на нашим друштвеним мрежама и на званичном сајту, а могу нам се јавити и директно, путем мејла на иреатфруитинвест.цом. Наш тим је увек доступан да пошаље сву потребну документацију у информативне сврхе, као и да кроз позив проведе сваког заинтересованог кроз наредне кораке. Овим желим да заокружим причу и позовем све који су радознали, или желе инвестирањем да буду део ове приче, да посете нашу платформу на EatFruit Invest апликацији и из прве руке виде шта градимо, како радимо и са којим резултатима. Верујем да ће се, као и ми, уверити да пољопривреда, кад се ради озбиљно и са страшћу, уме да буде једна од најбољих инвестиција које данас постоје.
*Да ли сте размишљали да останете у свету кошарке као тренер или спортски функционер?
-Иако ће кошарка заувек бити важан део мог живота, нисам желео да останем у спорту само зато што ми је познат. Желео сам нови изазов и прилику да изградим нешто своје.
*Да ли ипак постоји шанса да се вратите у кошарку?
-Никада не треба рећи никад, али данас сам потпуно фокусиран на развој моје компаније и пољопривреду, и поносан сам на ту одлуку. То је посао који ме испуњава и у ком видим велики простор за развој. Кошарка ми јесте дала много, али сада желим да градим нешто што ће трајати деценијама и што ће остати и после нас.
Трофејни играч
Милан Мачван (37) успешно играо је на позицији крилног центра за Хемофарм, Партизан, Макаби Тел Авив, Галатасарај, Олимпију Милано и Алварк Токио, а наступао је за млађе репрезентативне селекције као и за сениоре Србије. Милан је са овим клубовима освајао титуле првака државе и купове, са Алвартк Токијом ФИБА Куп шампиона Азије, а са Србијом три сребрне медаље – На Олимпијским играма 2016. у Рију као и на Европским првенствима 2009. и 2017.
Златне медаље освојио је на Универзијади 2009, Светском првенству до 19 година: 2007. Европском првенству до 18 година: 2007. и Европском првенству до 20 година: 2008. На НБА драфту 2011. је одабран као 54. пик од стране Кливленд кавалирса.
Мачван је рођен у Вуковару, али је због рата напустио родни град. Каријеру је почео као јуниор ФМП из Железника.
Интересовање дијаспоре за улагање у Србију
Овај разговор водио се у авиону Ер Србије која је после 34 године обновила летове за Канаду. И Милан је био део делегације која је посетила Торонто…
– Канада нам је важна због разговора са нашим људима који живе тамо и представљања модела инвестирања који развијамо кроз ЕатФруит Инвест. Велико интересовање дијаспоре показује да људи желе да улажу у Србију када имају транспарентан и озбиљно организован пројекат – што ми и обећавамо -каже Мачван.
Аутор: Рајко Недић
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/10055306/milan-macvan-za-kurir-o-plantazama-lesnika-kruske-maline
