Док се светска урбана подручја шире незапамћеном брзином, пред нама је једно од најважнијих питања савременог доба: како обезбедити да градови остану места у којима можемо да живимо здраво, безбедно и одрживо? Већ данас више од половине светског становништва – око 55 процената – живи у градовима. До 2050. године, овај проценат ће, према проценама, скочити на чак 68 процената.
Али док маштамо о паметним улицама, модерним небодерима и напредним технологијама, кључ решења за многе градске изазове лежи у нечему што ретко видимо – у земљишту. Управо то, често занемарено, полеже темељ сваком отпорном, функционалном и здравом граду.
ФАО, поводом Светског дана земљишта, подсећа да без здравог земљишта нема ни здравих градова. Оно је основа безбедности хране, пољопривреде, екосистема, биодиверзитета и отпорности на климатске промене. Иако га узимамо здраво за готово, земљиште је централни играч у борби за одрживу урбану будућност.
1. Храна за градске становнике
Иако градови делују као острва бетона и челика, више од 80 одсто хране која заврши на градским трпезама потиче од породичних пољопривредника у руралним подручјима. Њихова способност да производе довољно хране директно зависи од здравља земљишта.
Илустрација: Урбане баште у градовима све су популарније широм света
С друге стране, и сама урбана земљишта већ производе око 10 одсто свеже хране од поврћа до кромпира захваљујући баштама, парцелама и кровним фармама. Ови мини зелени еко-системи не доносе само храну, већ и нове економске могућности за градско становништво.
Урбана пољопривреда постала је важан елемент свакодневног живота у многим градовима. Кроз боље планирање, као што нуди концепт Градског регионалног прехрамбеног система (CRFS), могуће је спојити развој, производњу хране и очување земљишта у једну функционалну целину.
2. Земљиште као штит против загађења и климатских екстрема
Градови су, неминовно, жаришта загађења – од саобраћаја и индустрије до отпада и отпадних вода. Због тога су урбана земљишта често контаминирана, што носи велике ризике по здравље људи.
Решење? Озелењавање. Дрвореди, зелени коридори, паркови и уређене земљане површине делују као природни филтери који упијају загађиваче и снижавају температуре. Зелена земља апсорбује далеко мање топлоте него асфалт и бетон, што градове чини свежијим, нарочито током летњих шпицева.
Како се урбанизација шири, све више земље бива „запечаћено“ – прекривено асфалтом и бетоном. Обнова и спречавање овог процеса један је од најефикаснијих начина да се ублаже поплаве, клизишта, екстремне температуре и климатски ризици у градовима.
3. Земљиште је темељ здравља и благостања
Градови са много зеленила – дрвећа, шеталишта, паркова и башта – нису само лепши за живот. Научно је доказано да зелене површине значајно унапређују ментално здравље: смањују стрес, анксиозност и осећаје исцрпљености. Чак и кратак боравак у природи може подићи расположење.
Илустрација: У градовима има места и за разне врсте пчела
Поред тога, зелени простори мотивишу људе да се више крећу, друже и проводе време напољу. Када земљиште напредује – напредују и људи.
4. Боље управљање отпадом почиње – са земљом
Градови производе око 70 процената светског отпада. Али уместо да отпад буде проблем, он може постати ресурс.
Када се органски отпад одвоји и претвори у компост или биоугаљ или се преради помоћу ларви црне војничке муве добија се богат материјал који може да се врати у земљиште и побољша његов квалитет. Тако градови затварају круг, претварајући отпад у храну за земљу која затим производи храну за људе.
ФАО иницијатива „Зелени градови“ управо тежи оваквом приступу – градовима који су отпорни, здрави, прилагођени људима и природи.
Да бисмо изграђивали одрживе градове будућности, прво морамо да разумемо нешто једноставно да све почиње са земљом.
Извор: FAO
