Жетва сунцокрета је почела, а са њом и питање које највише занима ратаре – колико ће вредети овогодишњи род. Док су се прве откупне понуде кретале око 40 динара по килограму, на тржишту се већ појављују цене од 50 и 55 динара, док произвођачи траже и до 70 динара. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић за Еуронењс Србија каже да цену неће одређивати држава, већ тржиште, али очекује да она буде формирана у наредном периоду.
Гламочић је оценио да је почетна понуда од 40 динара за килограм сунцокрета била несмотрена, имајући у виду актуелне тржишне околности.
„Има који су почели да нуде и 40, има који нуде и 50, има који нуде и 55. Тржиште је почело“, рекао је министар.
Он је истакао да држава не може да пропише откупну цену, јер се она формира на тржишту.
„Нисам министар који одређује цене“, рекао је он и додао да договорне економије више нема.
„Тражили смо тржишну економију и ово је тржиште“, додао је он.
Према његовим речима, цена ће бити формирана када се интензивира жетва сунцокрета у Украјини и Русији, односно када се јасније сагледају понуда и потражња на регионалном тржишту.
Министар није желео да лицитира коначном ценом, али није искључио могућност да она буде и виша од тренутно понуђених 50–55 динара.
Посебан проблем, како је навео, представља чињеница да између произвођача и уљара често постоје посредници и кооперанти, због чега се у јавности појављују различите информације о откупној цени.
Гламочић је додао да је важно да сав овогодишњи род буде откупљен и да постоји довољно складишних капацитета, посебно јер је ове године засејана већа површина под сунцокретом.
Он је навео да је имао састанак и са произвођачима и са уљарама и нагласио да је свима у интересу да плате реалну цену.
„Година је тешка, сушна је. У просеку неће то бити тако лоше као што изгледа“, рекао је министар.
Илустрација: Министар Драган Гламочићрекао је да цену сунцокрета одређује тржиште, а не он
Према његовим речима, ове године посејало је значајно више сунцокрета.
„Оно што многи изостављају, то је да се сав сунцокрет откупи и да има где да се смести, зато што је ове године већа површина под сунцокретом. Тако да бих ја ту био опрезан са ценом, не бих лицитирао, показаће време“, рекао је Гламочић.
Последице суше
Иако су високе температуре и дуготрајна суша оставиле озбиљне последице на поједине пољопривредне културе, министар оцењује да укупна слика овогодишње производње није толико лоша колико се може закључити на основу најтеже погођених парцела.
Према његовим речима, јесење културе и жита дале су добар род, док је воћарска производња међу најбољима у последњих 20 година.
Највеће проблеме тренутно имају поједине културе у Војводини, пре свега шећерна репа, док је део кукуруза такође претрпео штету.
„Војводина није добила кишу у тренутку када је било најважније за многе културе“, рекао је Гламочић и навео да ће екстремни временски услови захтевати промене у пољопривредној производњи.
Екстремне временске прилике све више намећу питање осигурања пољопривредне производње.
Министар је подсетио да држава субвенционише више од половине трошкова осигурања, али да се велики број произвођача и даље одлучује да не осигура усеве.
„Време се мења, морамо ићи ка осигурању“, поручио је Гламочић.
Он је истакао и да више од половине државних подстицаја одлази у пољопривреду, док издвајања за овај сектор чине 7,2 одсто буџета Србије.
Низак Дунав угрожава транспорт и извоз
Један од највећих проблема овог лета јесте и екстремно низак водостај Дунава.
Гламочић је рекао да је река и даље пловна, али да бродови морају да превозе мање количине терета, што директно утиче на транспорт и извоз пољопривредних производа.
Посебно забрињава податак да је водостај Дунава достигао историјски минимум.
Према његовим речима, држава је због ниског водостаја морала да прилагођава рад водопривредног система и користи пумпе како би се обезбедиле довољне количине воде у каналима система Дунав–Тиса–Дунав.
„Бојим се само тога да не дође до даљег пада Дунава“, рекао је министар, уз наду да ће падавине успети да задрже водостај на садашњем нивоу.
Наводњавање мора бити рационалније
Екстремне суше поново су отвориле питање наводњавања пољопривредних површина.
Гламочић је оценио да Србија не може да наводњава све обрадиве површине, нити би то било економски оправдано. Због тога се, како је рекао, мора више улагати у рационалније системе, попут наводњавања „кап по кап“.
Илустрација: Екстремне суше поново су отвориле питање наводњавања пољопривредних површина
Држава, према његовим речима, сваке године улаже значајна средства у изградњу нових система за наводњавање, али истовремено подстиче производњу култура које доносе већу зараду по хектару.
„Србија не треба да буде доминантно извозник житарица, кукуруза и пшенице. Морамо повећавати површине под интензивним културама“, поручио је Гламочић.
Посебан акценат требало би ставити на воћарство, повртарство и прерађивачку индустрију.
Шљива родила, али откупна цена проблем
Овогодишњи рекордан род шљиве донео је нови проблем – ниску откупну цену.
Произвођачи упозоравају да са ценом од око 19 динара по килограму тешко могу да покрију трошкове бербе.
Министар сматра да проблем треба посматрати и кроз могућности прераде.
Према његовим речима, мала пољопривредна газдинства не могу увек рачунати само на продају сировог производа великим купцима, већ би део производње требало прерадити у ракију, џем, слатко и друге производе или продавати директно на кућном прагу.
„У пољопривреди је то једина коцка на којој се добија. И то је најтежи посао“, рекао је Гламочић.
Делиблатска пешчара и даље у борби са пожаром
Екстремне температуре и суша довеле су и до великих пожара, а посебно је тежак пожар у Делиблатској пешчари.
Гламочић је навео да је пожар брзо лоциран захваљујући систему видео-наџора и термовизијским камерама, али да је гашење изузетно тешко због високих температура, ветра и специфичног песковитог терена.
У гашењу учествују припадници Сектора за ванредне ситуације, Шума Србије, Војске Србије, добровољна ватрогасна друштва и друге службе.
Према речима министра, посебну помоћ пружају хеликоптери, који могу да избаце велике количине воде, док је у једном дану из шест летова избачено више од 200 тона воде.
„Најважније је сачувати људске животе“, поручио је Гламочић, додајући да ће након пожара бити урађени планови за рекултивацију и обнову опожарених површина.
Он је рекао да пожар неће моћи да буде угашен док не буде захлађење и велике кише.
Афричка куга свиња неће нестати
Министар се осврнуо и на афричку кугу свиња, која је у Србији присутна од 2019. године.
Према његовим речима, вирус је присутан у великом броју земаља и не постоји вакцина, због чега су биосигурносне мере кључне за спречавање ширења болести.
Илустрација: Министар је отркио да се ситуација са афричком кугом свиња смирује, али да нема места за опуштање
Гламочић је навео да се ситуација у последњих неколико дана смирује, али је упозорио да нема простора за опуштање.
„Вирус вреба. Свака људска непажња може да доведе до његовог уношења у свињац“, рекао је министар.
„Купујте домаће“
Гламочић је позвао грађане да више пажње обраћају на порекло хране и да купују домаће производе.
Према његовој оцени, домаћи произвођачи и прехрамбена индустрија морају снажније да промовишу производе из Србије, док би и потрошачи требало да буду активнији у избору хране.
„Купујте наше производе, јер на тај начин помажете нашим пољопривредним произвођачима, свом здрављу и квалитету“, поручио је министар.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/238870/glamocic-o-suncokretu-trziste-formira-cenu/vest
