Глобална будућност кромпира се ретко помиње, иако с обзиром на заступљеност ове културе у узгоју и потрошњи, заслужује посебну пажњу. Од 6.000 биљних врста које се гаје у светској пољопривреди, кромпир спада у једну од девет најважнијих култура заједно са шећерном трском, кукурузом, пиринчем, пшеницом, сојом, палминим уљем, шећерном репом…
Иако делује као обично поврће, он је вековима утицао на развој цивилизација и данас игра кључну улогу у светској безбедности хране. Потребно је више улагања у истраживање и развој како бисмо очували и искористили његову генетску разноликост, што ће побољшати и принос и отпорност усева.
Кромпир води порекло из Анда, где се узгаја више од 8.000 година, а данас се производи у 159 земаља. Представља основну храну за две трећине светске популације и свакодневно прехрањује преко милијарду људи, што потврђује његов значај.
Илустрација: Кромпир је један од девет најзначајнијих усева који се гаје у свету
Међутим, кромпир има једну слабост, а то је слаба генетска разноврсност. Када је пренет у Европу и Северну Америку, гајене су само поједине сорте, што је учинило усеве веома подложним болестима и штеточинама. Ту слабост се трагично показала током Велике глади у Ирској (1845–1848), када је болест звана касна пламењача уништила усеве кромпира у време када су људи били зависни од ових кртола богатих угљеним хидратима. Тада је више од милион људи умрло од глади. Ова катастрофа је довела до усмерених напора да се развију продуктивније и отпорније сорте на болести – процес који се пуном паром наставља и данас, а који је у скорије време олакшан применом модерних генетских техника.
Иако касна пламењача и даље представља проблем, рецимо у Нигерији, где уништава до 90 одсто усева кромпира, нове отпорне сорте показују успех. Али напредак у науци није довољан ако пољопривредници немају приступ квалитетном семену, технологији и подршци. Без тога, не могу да искористе научна достигнућа у пракси.
Организација ФАО подржава напоре да се кромпир унапреди као приоритетни усев у неким земљама (попут Перуа, Боцване и Лесота), у оквиру програма који се бави побољшањем производње, складиштења и тржишног пласмана. Такође, ФАО подстиче очување биљне генетске разноврсности, што је кључ за развој усева који су отпорнији, хранљивији и продуктивнији што све води ка бољој безбедности хране и већим приходима.
Срећом, постоји око 5.000 различитих сорти кромпира, што је огроман потенцијал за отпорност и одрживост. Перу је пример добре праксе, где локалне заједнице у „Парку кромпира“ чувају и користе више од 1.400 сорти.
Ово достигнуће наглашава вредност континуираног улагања у пољопривредна истраживања. Људи и данас воле кромпир и радо га једу, зато је важно унапредити побољшати производњу, а не ослањати се на застареле пољопривредне праксе и суочавање са сталним претњама од биљних болести. Ово нам говори нешто важно – истраживање и развој нису довољни , пољопривредницима је потребна шира подршка ако желе да искористе научни напредак.
Илустрација: Кропмпир има генетске ресурсе за побољшање како би постао отпорнији на болести
ФАО је посвећен помагању пољопривредницима да производе више са мање новца. Као део иницијативе „ Једна земља један приоритетни производ“ , земље попут Боцване, Еритреје, Лесота и Перуа изабрале су кромпир као свој посебан пољопривредни производ. Иницијатива ће побољшати производњу, прераду, складиштење и маркетинг – водећи пут другим земљама да следе тај пример.
Биљни генетски ресурси за храну и пољопривреду су у сржи напора ФАО-а да трансформише пољопривредно-прехрамбене системе. Они су неопходни за развој прогресивно супериорнијих сорти усева које су продуктивније, хранљивије и отпорније, чиме се побољшава безбедност хране и исхрана, и подржавају одрживи извори прихода. Њиховим очувањем и коришћењем, системи узгоја усева „осигурани“ од спољних шокова.
Како се наводи у Трећем извештају о стању светских биљних генетских ресурса за храну и пољопривреду , упркос њиховом кључном значају, разноликост биљних генетских ресурса је у великој мери недовољно искоришћена и суочава се са све већим претњама.
Како стоји у извештају ФАО морамо улагати у истраживање и развој, посебно у модерне технологије оплемењивања које повећавају ефикасност, и опремити пољопривреднике алатима и знањем за усвајање добрих агрономских пракси. Ово ће побољшати отпорност усева на болести, продуктивност и нутритивна својства, што ће на крају омогућити пољопривредницима да „производе више са мање улагања“. На тај начин, кромпир може остати глобална храна, не само за данас, већ и за генерације које долазе.
Извор: ФАО
Приредила: Драгана Петровић
