Договори „на реч“, нејасни рокови плаћања и различита тумачења договореног годинама су били један од највећих проблема у откупу пољопривредних производа. Управо томе требало би да стане на пут нови Правилник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, којим се уводе обавезни писани уговори између произвођача и прерађивача или откупљивача за житарице, воће, поврће, месо, пчелиње и друге пољопривредне производе.
Реч је о наставку уређивања тржишта пољопривредних производа. Након што су недавно прописани обавезни елементи уговора у сектору млека и млечних производа, иста правила сада се проширују и на готово све најважније пољопривредне производе. Циљ је да и произвођачи и откупљивачи унапред знају своја права и обавезе, а да се пословање заснива на јасним и транспарентним правилима.
Нови правилник, донет на основу Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа, прописује шта сваки уговор мора да садржи. Од података о уговорним странама, количине и динамике испоруке, цене, рокова и начина плаћања, до места испоруке, одговорности за квалитет и количину робе, поступања у случају више силе и трајања уговора. На тај начин смањује се простор за неспоразуме, а пословни односи постају сигурнији и предвидљивији.
Посебно су дефинисани и рокови плаћања. За кварљиве пољопривредне и прехрамбене производе плаћање мора бити извршено најкасније у року од 30 дана, док је за остале производе рок до 60 дана, у складу са законом и уговором.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић истиче да нови правилник није нова административна обавеза, већ инструмент који доноси већу сигурност свим учесницима на тржишту.
„Пољопривредници морају да знају коме продају своју робу, по којој цени, када ће бити плаћени и која су њихова права. Управо зато смо прописали јасне елементе које сваки уговор мора да садржи. Ово није нова административна обавеза, већ механизам који доноси већу правну сигурност, више поверења и стабилније пословање за све учеснике у ланцу снабдевања храном“, поручио је министар Гламочић.
Да је овакво решење било потребно, сматра и Милош, ратар из Црепаје, који каже да ће писани уговори донети више извесности у производњи.
„Када улажете у семе, ђубриво, заштиту и гориво, важно је да знате под којим условима продајете род. До сада су се неке ствари договарале усмено, па је касније било различитих тумачења. Ако је све јасно написано, онда и произвођач и откупљивач знају шта су прихватили. То нам много значи за планирање наредне производње“, каже Милош.
Слично размишља и Драган, воћар из Тополе, који истиче да су у воћарству прецизни договори често једнако важни као и добар род.
„Воће не може да чека. Када стигне берба, све мора да функционише брзо и прецизно. Зато је важно да се унапред знају услови откупа, рокови испоруке и када ће новац бити исплаћен. Добар уговор штити и произвођача и откупљивача и оставља мање простора за неспоразуме“, истиче Драган.
У Министарству очекују да ће примена новог правилника допринети дугорочнијем планирању производње, сигурнијем пласману пољопривредних производа и стабилнијој сировинској бази за прерађиваче. Истовремено, нова правила требало би да ојачају поверење између свих учесника на тржишту и допринесу развоју уређенијих и фер пословних односа у српској пољопривреди.
