Глобално тржиште вертикалне пољопривреде је на путу да се учетворостручи у наредних седам година, стоји у извештају аналитичке фирме Maximize Market Research.
Према анализи, вредност вертикалне производње хране цће порасти са 8 милијарди долара у 2025. на 39,7 милијарди долара до 2032. године.
У извештају се наводи да је најпопуларније место за комерцијалну изградњу вертикалних фарми у контејнерима за превоз, због њихове „флексибилности, исплативости и скалабилности“. Ови простори се прилагођавају и опремају посебним светлима и контролама температуре за побољшано управљање усевима.
Из фирме за истраживање тржишта кажу да су вертикалне фарме засноване на контејнерима идеалне за урбане средине где су трошкови некретнина високи, а приступ пољопривредном земљишту ограничен.
САД и Канада предводе овај тренд, вођене сталном урбанизацијом, растуц́ом потражњом за одрживим производима без пестицида и усвајањем технологије. Али Азијско-пацифички регион не заостаје много, тренутно је најбрже растуће тржиште. Владине иницијативе у Сингапуру, Јапану, Кини и Индији покрећу ширење, док пројекти попут Sky Greens и Urban Isaan побољшавају производњу хране у градовима.
Хидропонска пољопривреда, која користи воду богату хранљивим материјама уместо земље, тренутно је најшире усвојена метода међу вертикалним пољопривредницима.
Међутим, извештај предвиђа да ће аеропоника, која користи ваздух и маглу за испоруку хранљивих материја директно корену биљака, добити на замаху, захваљујући бржим стопама раста и богатијим укусима без хемијских ђубрива или пестицида. Ова метода је главни покретач инвестиција у фарме широм САД, Јапана, Сингапура и Холандије.
Илустрација: Хидропонска пољопривреда, која користи воду богату хранљивим материјама уместо земље, тренутно је најшире усвојена метода међу вертикалним пољопривредницима
Упркос брзом расту, тржиште се суочава са изазовима у смештају одређених врста производа.
Према извештају, ограничени портфолио усева остаје главна препрека глобалном усвајању ове технике. Вертикална пољопривреда је погодна за лиснато зеленило, зачинско биље и микрозеленило, али је мање ефикасна за житарице, воће и коренасто поврће којима су потребне опсежне коренове зоне, дужи периоди сазревања и различити услови средине.
Ове културе захтевају веће оперативне трошкове како би се одржала прилагођена температура, влажност и интензитет светлости за сваку врсту усева, што их чини економски неисплативим за узгој на контролисаним вертикалним фармама.
Да би се превазишла препрека и наставило ширење, у извештају се наводи да индустрија треба да инвестира у технолошке иновације.
Извор: https://www.agrotv.net/trziste-vertikalne-poljoprivrede-ucetvorostrucice-se-do-2032-godine/
