БАЊАЛУКА – Малинари у Српској, иза којих је још једна тешка сезона, траже да у новом правилнику о подстицајима буде усклађена премија за воћаре те уврштена и набавка ситне механизације, док и хладњачари очекују подршку надлежних, јер упозоравају на то да ако они буду угашени, ни произвођачи неће имати коме да продају свој род.
Предсједник Управног одбора Удружења малинара из Братунца, Сребренице и Милића „Виламет“ Иван Стојановић истакао је за „Глас“ да је већина љетних сорти малина, које су продате хладњачама, наплаћена, док јесење сорте малина и купина, чија је берба завршена прије мјесец, још нису плаћене.
– Откупне цијене ове године варирале су између шест и седам марака по килограму, што је знатно испод цијена у Србији, које су достизале и до десет марака. До Нове године очекујемо да нам буде исплаћен јесењи род, који чини око пет одсто укупне производње. Вјерујем да ће све бити исплаћено, јер током празника има доста купаца, а и на западним тржиштима се у том периоду постижу најбоље цијене – навео је Стојановић.
Илустрација: Малинари из Републике Српске жале се на још једну тешку сезону
Према његовим ријечима, година није била најбоља када је ријеч о приносу, али је цијена ипак солидна у односу на прошлу сезону.
– Лани смо за килограм добијали између 2,80 и 3,80 марака, док је ове године цијена била знатно боља, али је род подбацио. Радна снага је поскупјела, као и репроматеријал, тако да се разлика у цијени и не осјети много. Бар нисмо у минусу, као што је било прошле године – рекао је Стојановић.
Он је додао да произвођачи, упркос нешто бољој цијени, неће проширивати производњу.
– Прије ће доћи до смањења површина под засадима. И ове године ћемо од ресорног министарства тражити да у програм подстицаја за наредну сезону буде уврштена ситна механизација, као што је мултикултиватор, јер претходних година није било слуха за то. Ми, мали произвођачи, не можемо конкурисати за капиталне инвестиције попут куповине трактора, изградње штала или набавке нових грла стоке – нагласио је Стојановић.
Он је подсјетио да малинари годинама траже усклађивање премија за све воћаре.
– Ако је пет одсто за малине, нека толико буде и за јабуке, вишње или друго воће. Није у реду да неки добијају више него ми. Произвођачи јабука добијају и до 50 одсто подстицаја, док на нас буде расподијељено оно што остане. Трошкови производње порасли су са 3,80 на најмање пет марака по килограму малина, док је род, због суше, подбацио и до 70 одсто – истакао је Стојановић.
Илустрација: Хладњачари из Републике Српске жале се што немају подстицаје, па губитке вуку већ четири, пет година
Власник једне од највећих хладњача у Подрињу „Агро др“ из Братунца Петко Ранкић истиче да откупљивачи у Српској немају никакве подстицаје, за разлику од колега у Србији, који добијају и до осам одсто.
– Када бисмо имали бар дио тих подстицаја, било би нам много лакше. Губитке вучемо већ четири – пет година, откако је избио рат у Украјини. Уопште нисмо обухваћени програмом подстицаја, иако би требало да будемо, јер се без нас гаси цијели ланац производње. Како нестају хладњаче, тако пропадају и засади – објаснио је Ранкић и поручио да су откупљивачи препуштени сами себи, јер без подршке надлежних хладњаче ће наставити да се гасе, а са њима и производња.
Петко Ранкић каже да је ове године откупио око 340 тона малина од чега је успио да прода свега два камиона, односно 40 тона.
– Остатак од око 300 тона стоји на лагеру, јер чекамо бољу цијену да не бисмо повећали губитке. Малине сам продавао по четири евра по килограму, што је недовољно да буду покривени сви трошкови. Произвођаче ћу ипак исплатити до краја, чак и ако будем морао да узмем кредит – навео је Ранкић и додао да је извоз углавном усмјерен ка западној Европи.
Извор: https://www.glassrpske.com/cir/ekonomija/privreda/oci-malinara-i-hladnjacara-uprte-u-nadlezne-bez-podsticaja-nema-ni-proizvodnje/605869
