Србија би ове године могла да оствари један од најбољих резултата у воћарству у последњих неколико сезона, поручио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић гостујући на Курир телевизији.
Према његовим речима, временске прилике до сада иду наруку већини воћних врста и постоји реална основа за оптимизам. Код појединих воћних врста очекује се род већи и до 50 до 100 одсто у односу на претходну годину, док би код већине повећање могло да буде од 10 до 20 одсто у односу на вишегодишњи просек.
„Уколико не буде већих временских екстрема током лета, ова година би могла да остане упамћена као једна од успешнијих за домаће воћарство“, поручио је министар.
Он је подсетио да воће и прерађевине представљају један од најважнијих извозних адута српске пољопривреде и да Србија у овом сектору остварује приход који се мери милијардама евра.
Говорећи о структури извоза, министар је одбацио оцене да Србија извози искључиво сировине и навео да је у последњих неколико година значајно повећано учешће прерађених производа у укупном аграрном извозу.
„Све више извозимо производе са додатом вредношћу, а не само примарну производњу. То показује да домаћа пољопривреда пролази кроз процес модернизације“, навео је Гламочић.
Мониторинг малињака ради прецизније слике производње
Једна од тема која је изазвала највише пажње односила се на производњу малине и стање у сектору који је годинама један од симбола српског аграра.
Министар је најавио мониторинг и обилазак дела засада малине како би се добила што реалнија слика стања на терену и упоредили подаци из еАграра са стварним стањем производње.
Према подацима који се тренутно воде у систему, у Србији је пријављено око 18.000 хектара под малином, док се у јавности појављују различите процене стварних површина.
Како је нагласио, циљ није кажњавање произвођача, већ добијање поузданих података који ће омогућити да се будуће мере подршке боље прилагоде потребама воћарске производње.
Истовремено је упутио позив произвођачима да ажурирају податке у еАграру уколико је дошло до промене културе или се засади више не користе.
Ознака „100% из Србије“ и за малину
Још једна важна порука односи се на могућност примене ознаке „100% из Србије“ и у сектору малине.
Према речима министра, такав модел би подразумевао потпуну следљивост порекла и јасно раздвајање домаћег производа од увозне робе.
Циљ је додатно јачање поверења купаца и очување позиције српске малине на међународном тржишту.
Министар је подсетио да Србија више није једини велики играч у производњи малине и да се последњих година појачала конкуренција из Пољске, Украјине, Чилеа и земаља региона.
Без инвестиција нема конкурентности
Говорећи о будућности производње, министар је поручио да ће држава наставити са мерама подршке, али да је неопходно да инвестиције буду усмерене у модернизацију производње.
Подсетио је да произвођачима стоје на располагању мере за подизање нових засада, набавку механизације, системе за наводњавање, противградну заштиту, осигурање, као и инвестиције у прераду и складишне капацитете.
„Не можемо очекивати већу конкурентност без улагања у технологију и повећање продуктивности“, поручио је министар.
Упозорење пољопривредницима: никоме не плаћајте за бржу исплату
Министар је током гостовања упозорио пољопривреднике да не наседају на позиве и обећања да се исплата подстицаја може убрзати преко посредника.
Како је навео, исплате се реализују по утврђеном календару и не постоји могућност да било ко убрза поступак.
Додао је да је у овој години већ реализован значајан део планираних исплата и да се динамика наставља према предвиђеном плану.
Развој села као услов развоја пољопривреде
Осим производње, министар је најавио наставак инвестиција у инфраструктуру у селима, пре свега у водоснабдевање и локалне путеве.
Према његовим речима, циљ је да развој села прати развој пољопривреде, јер без основних услова за живот нема ни дугорочног останка људи у руралним срединама.
„Ако желимо јаку пољопривреду, морамо да градимо и јака села“, поручио је Гламочић.
