БЕОГРАД – Управљање водама и прилагођавање климатским променама постају једно од кључних развојних питања Србије, а од начина на који се данас поставе системи заштите и управљања зависиће безбедност, економија и квалитет живота у деценијама које долазе. Управо то је била централна порука конференције „Адаптација на климатске промене – Играј за воду“, одржане у Београду, која је окупила представнике државе, локалних самоуправа, струке и међународних организација.
Већ на самом отварању скупа указано је да вода више није само природни ресурс, већ питање развоја и стабилности. Директор предузећа „Експо 2027“ Данило Јеринић нагласио је да се овај пројекат не гради као краткорочни догађај, већ као основ за будућност земље.
„Вода је постала питање развоја, стабилности и будућности. Експо 2027 не градимо за три месеца, већ за деценије које долазе“, поручио је Јеринић.
О значају воде као теме која превазилази класичну инфраструктуру говорио је и директор ЈВП „Србијаводе“ Горан Пузовић, који је указао да се Србија налази у времену које се све чешће назива „време вода“.
„Вода нас води у будућност. Зато је важно да јасно кажемо – вода није изазов будућности, већ изазов садашњости. Начин на који данас управљамо водама одредиће какву Србију остављамо нашој деци“, истакао је Пузовић.
Он је нагласио да се приступ у потпуности мења и да држава више не гради изоловане системе, већ интегрисане моделе који обједињују заштиту од поплава, наводњавање, водоснабдевање и екологију.
„Не градимо само инфраструктуру – градимо безбедност. Овим пројектима омогућавамо да сваки грађанин Србије живи макар један одсто сигурније сутра него данас“, рекао је Пузовић.
Са становишта заштите животне средине, министарка Сара Павков указала је да је Србија већ направила значајан помак у борби против климатских промена, али да је пут који следи још захтевнији.
„Србија је у последњих неколико година направила велики искорак у борби против климатских промена. Вода је у тој борби наш најважнији сарадник“, рекла је Павков и подсетила да је циљ смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за око 40 одсто у односу на 1990. годину.
Колико су климатске промене већ присутне у пракси, показују подаци Сектора за ванредне ситуације. Начелник Лука Чаушић навео је да је прошла година донела рекордан број пожара.
„Током прошле године регистровано је 21.428 пожара на отвореном, што је највећи број од када се води ова статистика, у оквиру укупно 39.757 интервенција“, рекао је Чаушић, наглашавајући да се службе већ свакодневно суочавају са последицама климатских промена.
Стручни део скупа додатно је осветлио директор Института „Јарослав Черни“ Дејан Дивац, који је указао да управљање водама више не може бити посматрано кроз једну област.
„Управљање водама мора бити усклађено са савременим изазовима и засновано на интегрисаном приступу који обухвата не само реке, већ и инфраструктуру, екологију, биодиверзитет, као и потребе и безбедност људи“, поручио је Дивац.
Он је додао да је неопходно ускладити климатске и хидролошке сценарије са правним и економским механизмима, како би систем могао да реагује брзо и ефикасно.
О важности података и њихове примене говорио је и представник Републичког геодетског завода Дарко Вучетић, који је указао да је кључ у повезивању информација.
„Важно је да подаци о климатским променама буду повезани и оперативно употребљиви, али је подједнако важна и институционална координација“, нагласио је Вучетић.
Он је додао да Геодетски завод има кључну улогу у развоју инфраструктуре за управљање подацима, посебно кроз систем регистра ризика.
Важан сегмент конференције била је и улога локалних самоуправа, које су прве на удару климатских екстрема. Градоначелник Ниша Драгослав Павловић указао је на конкретне изазове са којима се градови суочавају.
„Циљ града Ниша је изградња нових капацитета за водоснабдевање. Паралелно с тим, радимо на превенцији поплава и других непогода, јер морамо бити спремни и на најгори сценарио“, рекао је Павловић.
Са панела о сарадњи државе и локалних самоуправа, секретар Министарства за јавна улагања Зоран Диздаревић поручио је да је управо координација кључ успеха.
„Имамо људе са знањем који могу да унапреде систем, али је од пресудног значаја да све институције делују заједно, јер се надлежности преплићу, а локалне самоуправе имају кључну улогу“, нагласио је он.
Међународни аспект теме отворио је стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш, који је указао да се поплаве и суше не могу посматрати одвојено.
„Поплаве и суше нису одвојени изазови, већ две стране исте медаље. Иста вода која у пролеће може да уништи домове, лети може да недостаје када је усевима најпотребнија“, поручио је Бериш.
Он је нагласио да је превенција најисплативија инвестиција коју једна држава може да направи.
Порука са конференције је јасна и недвосмислена – Србија мора да пређе са реактивног на проактивни приступ. Климатске промене не остављају простор за кашњење, а вода постаје централна тема развоја, безбедности и економске стабилности.
У времену све учесталијих екстрема, од суша до поплава, управљање водама више није техничко питање, већ стратешки избор који ће одредити будућност земље.
