У самом срцу Француске, у региону Бурбоне, налази се стручна пољопривредна школа EPL du Bourbonnais, једна од најбољих образовних институција тог типа у земљи. Овде се ученици не припремају само за испите, већ и за живот на земљи.
Школа је основана 1968. године, истовремено када и њено производно имање. На површини од 254 хектара, од чега је 174 хектара пашњака, 40 хектара сточне хране и 40 хектара житарица, ученици свакодневно уче да управљају реалном пољопривредном производњом. Све што се произведе – било да је реч о сточној храни, месу или јајима – користи се унутар школе или се пласира на тржиште.
„Ово није теоријска настава, ово је стварни живот фармера,“ каже Фабрис Рану, професор и управник имања. „Ученици уче да воде фарму као предузеће. Овде свака одлука има последицу, а сваки посао смисао.“
Практична настава као темељ образовања
Школа има више од 700 ученика, који током школовања пролазе кроз све области пољопривреде – сточарство, ратарство, живинарство и агроекономију. Млађи ученици по недељу дана дежурају на фарми, док старији имају специјализоване програме у зависности од годишњих радова. Половина ђака живи у интернату, што им омогућава да учествују у пословима од раног јутра до касне вечери.
„Не воле баш учионицу, али воле фарму,“ уз осмех каже Рану. „Када су међу животињама, виде се резултати њиховог рада. То им даје снагу и мотив да уче више.“
Шароле као понос региона
Посебан понос школе је стадо од 100 грла говеда шаролезе расе, која је управо у овом делу Француске настала. Све краве су уписане у званични педигре Herdbook Charolais, а циљ селекције је лако тељење и врхунски квалитет меса.
Телад се рађају од краја новембра до средине фебруара, а чак 90 одсто оплодње обавља се вештачким путем. „Наш циљ није количина, већ квалитет,“ наглашава професор. „Изаберемо најбоље женке, јер желимо да покажемо како изгледа одговоран узгој.“
Најбољи мушки телад продају се као приплодни бикови, док се остали тове до 18 месеци. Женке се држе до две године, а око 35 грла остаје за репродукцију.
Овце као пример другачијег система
Поред говеда, на имању се налази и стадо од 300 оваца расе Ile de France, уписаних у национални педигре (OSON). Овде се спроводи нешто другачији систем – јесење јагњење, како би ученици научили да се производња може прилагодити условима и потребама тржишта.
„Хоћемо да прикажемо другачије моделе, јер пољопривреда није једнообразна. Наши ученици морају разумети зашто нешто функционише и како да то примене код себе,“ објашњава Рану.
Плодност стада је 180 одсто, а јагњад достижу 40 килограма живе ваге за три до пет месеци. Ово је пример рационалне и профитабилне производње која се користи као модел у настави.
Пилићи који расту спорије, али вреде више
Највише пажње међу ученицима изазива живинарска производња, која се спроводи у складу са строгим француским стандардом Label Rouge. На површини од 800 квадратних метара сваке године се произведе око 30.000 пилића, који се узгајају најмање 81 дан — скоро двоструко више од индустријских стандарда.
„То је дуг процес, али резултат је посебан. Месо има арому, боју и квалитет који се не може добити убрзаним товом,“ објашњава професор. „Учимо ученике да добар производ настаје стрпљењем и поштовањем животиње.“
Поред пилића, фарма производи и капонe, јаја и мед, а све служи као наставни материјал за младе пољопривреднике који желе да развијају своје газдинство.
Еколошка вредност и друштвена улога
Школа је носилац сертификата HVE 3 (Haute Valeur Environnementale), који потврђује високе стандарде у области заштите животне средине, и ознаке Label Haies, која гарантује очување живих ограда и биодиверзитета. Посете фарми су дозвољене свим групама које желе да виде како изгледа савремена, еколошки одговорна пољопривреда.
„Пољопривреда није само производња, то је начин живота. Ко разуме земљу, разуме и себе,“ поручује професор Рану.
Данас је EPL du Bourbonnais једна од 184 стручне пољопривредне школе у Француској, које повезују образовање и производњу. На овој школи, као и на многим сличним широм земље, стварају се млади људи који ће сутра хранити Француску – знањем, одговорношћу и љубављу према пољопривреди.
