Уредба о пољопривредном земљисту није због рудника јадарит

Аутор: draganadpetrovic
168 посета

БЕОГРАД, 18. јула (Тањуг) – Влада Србије донела је почетком јула Уредбу о условима, начину и поступку давања у закуп државног пољопривредног земљишта за непољопривредне сврхе, а директор Управе за пољопривредно земљиште Бранко Лакић каже да је уредба донета ради добијања енергије из обновљнивих извора и подизања конкурентности привреде, а нарочито области грађевинарства које највише учествује у БДП-у.
Лакић је рекао Тањугу да је сврха уредбе и стварање нових стабилних прихода за државу и локалне самоуправе.
Инвеститор мора пре закључења уговора о коришћењу да изради пројекат за враћање тог земљишта у првобитно стање.

Илустрација: Инвеститор обавезан да земљиште врати у првобитно стање


Лакић истиче и да се Уредба односи само на земљу која се у планском акту води као пољопривредна.
„Јавност и заинтересовани инвеститори треба да знају да је ова мера могућа само за земљишта лошег квалитета, као што су необрадива земљишта (пашњиаци, трстици и ливаде), а на обрадивом земљишту могуће је давати у закуп само шесту, седму и осму катастарску класу“, истакао је Лакић.
Додао је да је једини начин да одређени инвеститор постане корисник овог земљишта путем јавног надметања, које се одвија дигитално преко апликације уз максималну јавност процеса, без могућности недозвољеног утицаја службеника који учествују у поступку.
„Уредба дозвољава да се пољопривредно земљиште користи за изградњу ветропаркова и соларних поља са пратећом инфраструктуром, за експлоатацију минералних сировина песка, шљунка и камена и може да се користи за привремене паркинге за радне машине и контејнерска насеља за раднике који граде аутопутебе и пруге од државног значаја“, објаснио је Лакић.
Навео је да је максимални период закупа 30 година, а цена закупа земљишта петоструки износ просечне цене закупа државног пољопривредног земљишта, што је 125.000 динара по хектару годишње.

Илустрација: Максималан период закупа је 30 година

„То је почетна цена, што значи да може бити само већа, осим када се радио о ископу минералних сировина, где је цена закупа тридесетоструки износ просечне цене закупа, што је око 760.000 динара по хектару. Ако се узима мања површина од хектара, цена је као за један хектар“, рекао је Лакић Тањугу.
Објаснио је да је инвеститор дужан да пре закључења уговора о коришћењу изради пројекат рекултивације, ремедијације или санације земљишта, односно његовог враћања у првобитно стање.
Додао је да по Уредби, инвститор 30 одсто тих средстава одмах депонује на рачун министарства, а осталих 70 одсто пет година пре истека уговора.
Лакић је, на питање да ли Уредба има везе са могућим отварањем рудника јадарита, рекао како се Уредба примењује само на земљиште које је по планском акту пољопривредно.
„Ако је земљиште обухваћено неким планом посебне намене за неке друге сврхе у оквиру неког рударског комплекса, на њега се ова уредба не примењује. Велика експлоатациона поља не верујем да ће бити обухваћена овом уредбом. Чак и ако се примењује, поступак остаје исти без обзира на то ко је инвеститор“, рекао је Лакић.

Извор: ТАЊУГ

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар