Поражавајућа је чињеница да паразит трихинеле и даље може да доспе у организам човека, упркос великом напретку технологије, дијагностике и доступним, јефтиним анализама. Скоро сваке године, у време свињокоља и новогодишњих празника, читамо вест да се нека породица заразила трихинелом. У нашој земљи ово обољење је први пут регистровано 1923. године у Земунској болници. На жалост, забележени су и смртни случајеви, па је због тога неопходно превентивно урадити анализу меса.
Специјалистички ветеринарски институт Краљево има референтне лабораторије за анализу бројних заразних болести, па смо одговоре потражили управо у овој установи. Наш саговорник је др Марко Дмитрић.
Трихинелозу узрокује паразит — ваљкасти црв Trichinella spiralis. Трихинелом се најчешће заразе домаће свиње, дивље свиње, пацови, лисице, медведи, пси, јазавци… Болест се преноси са једног домаћина на другог и одржава у природи међу животињама које су повезане ланцем исхране. Трихинелоза је зооноза. Заражено месо представља озбиљан ризик по здравље човека. Превенција заражавања могућа је обавезним прегледом меса.
Иако не спада у најсмртоносније болести, тріхинелоза може нанети велике и дуготрајне последице. Време свињокоља готово сваке године донесе нове случајеве оболелих.
„Trichinella spiralis се у облику ларве налази у попречно пругастим мишићима. Када се мишићна влакна, под дејством желудачних сокова, разграде, у организму новог домаћина ослобађају се ларве које улазе у слузокожу танког црева. За неколико дана достижу полну зрелост. После оплодње мужјаци угину, а женке почињу да полажу ларве. Младе ларве напуштају слузокожу, путем лимфе доспевају у крвоток, а затим у мишиће, где се учауре. Ларве у мишићима могу преживети годинама, чекајући новог домаћина. Тако се формирају жаришта трихинелозе. Човек може постати жртва ако користи заражено месо у исхрани. У том случају се читав биолошки циклус паразита одвија и у људском организму*,“ објашњава др Дмитрић.
Инфектолози упозоравају да се највећи број епидемија јавља од децембра до марта, најчешће након породичних свињокоља. У зависности од здравственог стања и количине унете хране, болест се код човека јавља две до седам дана након конзумирања зараженог меса — када се већ могу јавити озбиљни симптоми или компликације. За неуспех превенције најчешће су одговорни сами домаћини који не схватају неопходност прегледа. Не треба занемарити ни чињеницу да је свиња сваштојед, те уколико јој се пружи прилика, у исхрану може укључити и пацове.
„Од трихинелозе оболевају свиња, пацов, пас, лисица, медвед и јазавац, а главни домаћини су свиња и пацов. Пацови, као канибали, шире паразита међусобно, али се могу заразити и остацима зараженог свињског меса. Свиња се зарази када поједе зараженог пацова, а човек када поједе недовољно кувано или печено месо, или прерађевине сушене на диму. Најчешће је то месо домаће свиње, али и дивљач је високоризична*,“ додаје наш саговорник.
Одрaсли паразит живи у цревима домаћина око месец дана и за то време избаца огроман број ларви. У мишићима се оне учауре и могу преживети и до три деценије. Појава болести код људи зависи и од кулинарских навика. Болест се јавља након конзумирања зараженог меса, кобасица и сушених прерађевина које нису довољно термички обрађене.
Најбоља заштита људи и животиња свакако је превентива. Болест се спречава строгим ветеринарским надзором. Зато се свима препоручује да поштују прописе и носе узорке меса на преглед. Најбоље је донети дијафрагму, односно „круну“ дијафрагме.
„Човек се најчешће зарази употребом меса и прерађевина које садрже живе ларве Trichinella spiralis. Учесаталост зависи од распрострањености паразита у животињама чије се месо користи у исхрани, као и од навика у припреми хране. Посебан ризик представљају димљено месо и недовољно обрађене прерађевине. Кобасице су нарочито ризичне у сеоским домаћинствима где се месо често чува сушењем или користи за израду домаћих производа. Због тога се тріхинелоза најчешће јавља у виду породичних епидемија*,“ упозорава др Дмитрић.
Преглед на трихинелу је важан јер животиња не показује знакове болести — свиња једе, напредује, понаша се нормално. Једино лабораторијски преглед омогућава поуздан резултат. Узорак треба доставити ветеринарској станици, амбуланти или институту.
„Најзначајнија мера је преглед меса. Узима се круна дијафрагме, са обе стране. Ако се коље више свиња, узорак се узима од сваке. Чешће су заражене старије свиње, али и прасад могу бити носиоци. Ризику су изложене свиње које се пуштају на пашњак. Док се не добију резултати, не сме се јести недовољно печено месо или пробати сирове смесе за кобасице. Термичка обрада мора бити на температури изнад 70°C и довољно дуга*,“ истиче др Дмитрић.
Наш саговорник додаје да ниске температуре могу уништити ларве, али само ако су довољно ниске и трају довољно дуго — на –25°C трихинела се разграђује за око 10 дана. На питање колико је безбедно месо купљено на пијацама или манифестацијама, објашњава да производи морају имати решење о обављању делатности и извештаје о надзору или лабораторијској контроли.
Трихинелом могу бити заражене свиње различите старости, па и прасад. Високу стопу заражености имају пацови, па је дератизација једна од кључних мера у спречавању зооноза. У нашој земљи први случај је забележен 1923. у Земуну, а пошто су постојали и смртни исходи, обавезна анализа меса је једина права заштита — јер здравље нема цену.
Соња Цветковић
