Васкрс је највећи хришћански празник којим се слави Исусов повратак у живот- васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти односно прве недеље после Великог петка. Ово је празник коме се највише радују децу због шарених васкршњих јаја која су симбол зачетка новог живота.
Легенда каже да се јаја фарбају у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица (верна Исусова следбеница која је са Пресветом Богородицом била уз Христа током страдања и којој се Исус прво јавио по васкрсењу) путовала у Рим да проповеда Јеванђеље. Она је посетила цара Тиберија, у знак пажње му поклонила црвено јаје и поздравила га речима:”Христос Васкрсе!”. Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је истовремено и боја васкрсења. Јер нема васкрсења без страдања и смрти.
Васкрсу претходни седмонедељни пост, а припреме за празник почињу на Велики четвртак који је дан причешћа. Настављају се Великим петком када је Исус одлуком римског прокуратора Понтија Пилата разапет и умро на крсту на јерусалимском брду Голгота. На Велики петак се фарбају васкршња јаја, најчешће црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Прво офарбано црвено јаје је чуваркућа и чува се до следећег Васкрса као заштитник породице и дома.
Као и код осталих црквених празника и за Васкрс се обичаји разликују од краја до краја, од села до села у Србији. У већини крајева обичај је да се укућани ујутру пре одласка на литургију умију водом у којој је стављено васкршње јаје, гранчица дрена, здравац и босиљак како би били здрави. У неким крајевима мајке црвеним јајетом трљају образе деци да током године буду здрава и румена. По повратку из цркве сви седају за сто, а укућани се прво омрсе васкршњим јајима. У Поморавском округу, рецимо, поред фарбаних јаја меси се и посебан колач од белог брашна, са јајетом у средини и отиском крста на четири стране колача што симболизује четири стране света.
На Васкршњој трпези поред шарених јаја обавезна је печеница, обично младо јагње или прасе. У неким селима поморавског округа остао је обичај да се јаје закопа у виноград ради бољег рода и заштите од непогода. Васкршња јаја се не дају пастирима, како би се стока заштитила од болести. На Васкрс сви се куцају (туцају) јајима што симболизује пробијање опне овоземаљског Христовог живота и његово ускрснуће на небо. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. Ови поздрави преузети из старословенској језика и задржали су се до данас. Васкрс се слави у кругу породице уз богату трпезу. Васкрс се празнује три дана и, како кажу стари, ваља устати рано, али не ваља ићи на спавање пре поноћи, јер ће до наредног Васкрса такав човек бити поспан и лењ. Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак и посвећен је мртвима. Тог дана треба обићи гробове умрлих сродника и предака, изнети фарбана јаја што симболично представља да их нисмо заборавили на овај велики празник.
У хришћанском свету Васкрс се слави на различите начине, а свима су заједничка шарена, васкршња јаја као симбол овог празника. Вакрс је и сyмбол праштања, па не ваља се свађати на овај дан, већ се мирити и опраштати у складу са хришћанском и православном вером.
Христос Васкрсе!
Извор: Агробизнис магазин
