Све више младих брачних парова бира живот на селу

Аутор: draganadpetrovic
153 посета

Не могу да кажу да су лоше живели у Рашкој, где и даље имају свој ресторан, али Ненад и Јелен Бабић одлучили су да свој животни пут наставе на Ненадовој дедовини у селу Милатковиће код Рашке. Одговор на питање зашто су се вратили на село дају без премишљања и задршке – због своје троје деце.
Уз градски живот и обавезе било је јако мало времена за породицу. Брзи гардски живот збго тога су заменили сеоским, споријим и здравијим.

Данас се Бабићи на селу смештеном између обронака Копаоника и Голије баве узгојем оваца, коза…, а претходни додир са селом био је само када се у детињству долазило код бабе и деде.

Кренувши практично од нуле, њихова фарма је за седам година нарасла на 300 оваца, по двадесетак крава и коза, а деца су заслужна што ту има и зечева, голубова, живине… све до понија и великог коња.

Испомоћ већ увелико пружају и Војин и Вук сеоски „момци“ од 11 и девет година, док најмлађа Зоне тек стасава.

– Има ту много муке и рада, чобани не могу да се нађу, па се све углавном свело на мене, супругу и два детета. Помоћи има од другара, када се ради с балама сена, ту је и таст. Није то мало посла, косимо 70 до 80 хектара – прича за АгроТВ Ненад Бабић.

Кренули су, каже, са тридесет грла сјеничке овце, а онда су дошла деца…

– Па захтеви за једну козу, па другу… и то је ишло и до педесетак комада. Када смо у огласима видели неке телиће, купимо и то… и сада се фарма полако шири у свим правцима – каже Бабић.

Паше на тим просторима има довољно, а овца је домаћа, отпорна и на зиму и на атмосферске прилике.

– То је спас за овчарство јер ми их не држимо затворене. До Бадњег дана су нам биле на паши, а проводе у штали само јануар и фебруар – објашњава Ненад.

За сада се сналазе, млеко лети дају млекари, продају телиће, јагњиће кафанама и прекупцима, а од скоро је супруга Јелена почела да прави и козји сир у маслиновом уљу.

Било би много боље када не би било проблема са ценом и када субвенције не би касниле.

– Јагњиће смо прошле године спремили за продају, 150 комада, а цена је пала на 1,8 евра по килограму. Ове године су изашли на 3,5 евра, то је екстра, али још немамо шта да продамо, ваљда неће пасти. Када субвенције закасни, као што је сада требало да буде поред Нову Годину, одмах смо у проблему јер нема пара на гомили па да може да се купи супстрат за јагњиће, „стартери“ и слично, а јагњићи никог не чекају – објашњава Ненад.Он планира да се учлани у Удружење „Сточари Србије“ у Краљеву, јер ништа слично не постоји у његовом, некад јаком пољопривредном крају.

Бабићи полако унапређују производњу, нешто механизације купе сами, за нешто искористе субвенције државе. Иако им понекад „дође да све напусте“ и врате се у град, ипак кажу да не би олако кренули пут којим су отишли мештани села у коме је данас остало тек неколико пољопривредних произвођача.

– Наумили смо да истерамо шта смо кренули – закључује Ненад Бабић.

Извор: https://www.agrotv.net/selo-tamo-gde-se-zdravije-zivi/

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар