Проф. Кесеровић: Oчекујем рекордну годину за воћаре

Аутор: Gdjakovic
279 посета

Током последње деценије дошло је до експанзије воћарске производње која чини 11% вредности пољопривредне производње у Србији. Воћарство је перјаница када је у питању увођење савремених технологија и удруживање у задруге што за резултат има повећање производње, развој појединих регија и задржавање младих на селу. Воће и прерађевине од воћа се у последњих неколико година налазе на првом месту када је у питању извоз, а највише се извозе смрзнута малина, свеже јабуке и смрзнута вишња. О потенцијалима српског воћарства разговарали смо са професором Пољопривредног факултета у Новом Саду др Зораном Кесеровићем који важи за највећег стручњака у Србији по питању воћарства.

Проф. др Зоран Кесеровић

 Како оцењујете ситуацију у српском воћарству данас?

– Развој се не огледа само у повећању површина под воћњацима, већ првенствено у увођењу савремених технологија. Потенцијали Србије нису довољно искоришћени и у наредном периоду у мерама аграрне политике производња и прерада воћа треба да заузме још значајније место. Савремени концепт гајења воћака подразумева велику густину садње, квалитетни садни материјал, остваривање редовних и веома високих приноса плодова врхунског квалитета. Улагања у засаде су велика па ни најмањи сегмент производње не сме се препусти случају.

Од чега зависи савремена производња воћа?

– У великој мери зависи од услова средине. Уколико нису одговарајући чак и најбоља сорта неће дати добре резултате. Воћке су вишегодишње биљке па је важно умањити ризике утицаја спољне средине. Природни услови (клима, земљиште и положај), у појединим рејонима у Србији, изузетно су повољни за гајење воћа. Лимитирајући фактори за постизање високог приноса и квалитета воћа огледа се пре свега у агроеколошким условима: ниске зимске температуре, касни пролећни мразеви, град, нагле температурне промене у зимском периоду, високе летње температуре, релативна влажност ваздуха, недостатак падавина, олујни ветрови. Ниске температуре током и после мировања воћа у нашим условима су кључни фактор смањења воћарске производње из године у годину.

 Последњих година воћари имају бројне проблеме од касних мразева до превише или премало кише. Који је ваш савет за њих?

– Најсигурнија мера за спречавање настанка штета од мраза је превентивна – избор воћне врсте и сорте у зависности од датих агроеколошких услова. Осетљиве воћне врсте не треба гајити у регионима са учесталом појавом ниских зимских температуре и пролећних мразева. Рецимо, највише кајсије овог пролећа је  измрзло у равничарским пределима зато што је граница испод које не треба садити кајсије 170 до 190 метара надморске висине. Најбољи региони за узгој кајсије и брескве су фрушкогорски и подунавски. Треба комбиновати раноцветне и касноцветне сорте кајсије и у засаду морају бити најмање 4 сорте. Исто важи и за брескве. Услед глобалних климатских промена још од 2012. имамо проблеме са касним мразевима, а биће их све више из године у годину.

Шта препоручујете онима који су већ посадили воће на неадекватном месту?

– У Србији постоји велики број воћних засада који су подигнути на неодговарајућим локалитетима, па воће нередовно рађа, даје ниске приносе или лошији квалитет плодова. Пример за то су засади кајсије, брескве или трешње у равници или садња воћака на земљишту са високим нивоом подземних вода услед чега долази до сушења стабала. У мразним подручјима на већ подигнутим засадима морају се користити антифрост систем, фростбастери и паљење великих бала сламе.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар