Пољопривредници су добили значајна средства за сектор млека, а ипак многи су пропали!

Аутор: Gdjakovic
489 посета

Како се хрватска пољопривреда снашла са Европском унијом?

Шта је Хрватска радила током преговора са Европском Унијом и како се „провела“ у тим преговорима који су заправо прилагођавање Европском законодавству а преговори се реално одвијају са грађанима у нашем случају пољопривредницима, разговарали смо са Ружицом Гелом која је била главни преговарач Хрватске за област пољопривреде, рибарства и аграрне политике генерално. Према њеним речима могло се и више урадити али је далеко од тога да је Хрватска губитник. Према подацима који су актуелни Хрватска далеко више добија новца из ЕУ фондова од оног који уплаћује као држава чланица. Она је на примеру сектора млека показала да  чланство у ЕУ није имало никаквог утицаја на „пропаст сектора млека“ већ се то десило јер се у Хрватској у једном периоду развио значајан број фарми крава безземљаша односно фармери су имали 200 крава а 5 хектара земље за обраду. Временом су трошкови расли, а били су притиснути кредитима и редовним обавезама. Њен савет српским пољопривредницима је да се не презадужују и да инвестирају онолико колико могу да финансирају самостално и да гледају да што мање зависе од субвенција али и набавке репроматеријала и рецимо сточне хране у сектору това и млека. „Опстанак је једино могућ ако сами производите највећи део сточне хране“ сматра госпођа Гело која иначе сада ради и као консултант Албаније за приступање ЕУ.

Говоривши о продаји пољопривредног земљишта она је рекла да је то неповратан процес и да Хрватска своје тржиште мора да отвори средином 2023. године јер је то договорено приступањем земље Европској унији. Односно био је договорен период мораторијума од 7 година уз три заштитне године што је активирано и истиче за мање од две године.

Новинари који прате сектор пољопривреде у посети Републици Хрватској (ипсред зграде Министарства евроспких послова)

Када је реч о подстицајима она је рекла да треба добро размотрити све опције и нипошто се не понашати самовољно, односно за сваку меру потребно је обавестити Европску комисију и прибавити њихову сагласност јер би у супротном одговор био суров. Али ако припремите разумно образложење неће бити тако велики проблем добити сагласност: „Када је реч о односу са инситутуцијама у Бриселу, важно је бити од речи и поштовати договорено. Може се десити да један договор и не буде баш испуњен до краја али други пут ће бити много више резерви и сваки наредни пут ће вам бити теже да постигнете договор јер нисте кредибилан саговорник“.

Када су у питању сами преговори, важно је да се тим не мења и то је постигнуто договором свих странака које утичу на политички живот Хрватске. Промењен је само један од 13 чланова тима и тако се обезбеђује континуитет  у разговорима а укључивање већег броја нових људи је јако тешко јер се уради и превише посла тако да би нови члан тима тешко могао да настави рад.

На питање шта је најважније што су пољопривредници добили Ружица Гело каже: „Највећи квалитет који пољопривредници добијају јест непредвидљивост и извесност политике. Дакле, буџет се јако тешко и дуго договара у ЕУ али се он примењује седам година што је дуг период извесности шта и како се ради“. Међу одлукама које нису биле баш добре Гело каже да је и та што нису прилагођавали политику субвенција до самог уласка: „Мислим да је Словенија ту била боља јер су се поступно прилагођавали и када су ушли у ЕУ били су потпуно или скоро у потпуности спремни како адмиснистрација тако и пољопривредници, док смо ми морали нагло да се прилагодимо а то није тако лако“. Говоривши о прилагођавању и администрацији она је навела пример Управе за аграрна плаћања која има сада 700 запослених а не треба заборавити да Србија има већи број пољопривредника, становника и обрадивих површина што би значило да не би било довољно ни 1000 а данас је свега стотинак запослених.

Када је реч о буџету Хрватска има на располагању око 800 милиона евра од чега је 90 милиона из националног буџета док је остатак из ЕУ фондова. Није све ни тако лако јер се строго контролише утрошак средстава али је такође важно бити одговорна у трошењу што не значи да треба бити већи Папа и од Папе односно не треба претеривати у захтевима и компликацији самог коришћења средстава и правдања што се у Хрватској дешавало.

Како нам је наша саговорница објаснила ни у Хрватској удруживање и задругарство нису светла тачка и у то се улажу напори који баш нису уродили плодом. Један од послова који је морао да се ураиди јесте и увођење у евиденцију сваке обрадиве површине,, њено фотографисање уређење власништва и свих админситративних докумената. То је земљу коштало 15 милиона евра и трајало три године уз ангажовање великог броја људи на пословима евиденције.

Ружица је говорила и о будућности пољопривреде, не само у ЕУ него и у свету. Она открива да пољопривреда пролази кроз трансформацију и да се очекује скраћивање пута од произвођача до потрошача и да ће регионална трговина долазити више до изражаја. Оно што се њој није допало а што се све више дешава јесте и појава фирми које храну производе скоро па у лабораторијама којих на територији ЕУ има око 30. Међутим, она очекује и раст продаје високо вредне хране са јасним пореклом у паковању које ће се штампати на газдинству уз помоћ нових дигиталних штампача за 3Д технологију и слично.

Када је реч о субвенцијама она сматра да су најбоље субвенције које су усклађене са актуелним ситуацијама и оне које су стратешке. Колико је лоше било то у Хрватској наводи пример да је пре приступању у ЕУ било више од 100 врста подстицаја а данас их је 60 што је такође велики број и указује на одсуство стратешких планирања и хаотичност.

Хрватска данас има дефицит у сектору пољопривреде и хране. Међутим, он се благо смањио али се увоз и извоз производа из године у годину повећава. Србија је у том смислу у много бољем положају јер далеко више извози него што увози пољопривредне производе и храну.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар