Органски узгој сврљишких оваца

Аутор: Gdjakovic
228 посета

Пиротски крај одувек је био познат по узгоју квалитетних оваца. Звонимир Ристић из села Расница поред Пирота, направио је искорак и 2018. започео органски узгој оваца. На сопственом имању по принципима органске производње узгаја и луцерку, овас и кукуруз,  потребан за исхрану стоке. Ристић се пријавио на конкурс НЛБ Комбанк органик надајући се да ће, уколико добије средства, решити горући проблем куповине растурача стајњака, који би му умногоме олакшао посао. 

Породична традиција

Звонимир Ристић потиче из дуге лозе овчара у пиротском крају. Узгојем оваца традиционално су се бавили његов прадеда, па деда, отац и он сам. Има стадо од 200 уматичених грла сврљишке расе оваца и јагањаца.

–  Одрастао сам уз овце и имао сам мање стадо од 60 оваца,  радио сам више од 28 година, као радник обезбеђења,  али сам као технолошки вишак остао без посла. Тада сам решио да се у потпуности посветим овчарству. И нисам погрешио – започиње своју причу Ристић.

Стадо је временом расло па је са 60 дошло до 100 грла, па до 150 и сада већ има прилично велико стадо са више од 200 грла. Од 2018. у потпуности се пребацио на органско сточарство.

– Производимо органско овчје млеко, јањад, продајемо уматичене јагањце, вуну. Нажалост, интересовање за вуну је пало последњих пет, шест година па је  углавном складиштимо, јер нико неће да је купи. Млеко предајемо млекарској школи у Пироту пошто су они регистровали откуп млека за производњу органског сира и  качкаваља. Цена млека је око 100 динара плус премија па изађе око 110 динара по литри  – додаје наш саговорник.

Описујући како изгледа један његов радни дан Ристић не крије да је тешко, али сваки посао па и овај је лакши када радите оно што волите.

– Мој радни дан почиње у пет ујутру кад устанем, попијем кафу и са радником одлазим у стају да се помузу овце. Мужа у просеку траје између сат и по и два у зависности од броја оваца које су у том тренутку у лактацији. Потом се овце истерују на пашу, док жене у породици остају да предају млеко. Након што смо овце одвели на пашњак ја се враћам кући, одлазим на њиву, чистим стајњак,  док радник са овцама остаје на паши до мрака. По повратку поново следи мужа. У просеку једна овца даје око 700 грама млека дневно. Највише млека дају у периоду од почетка априла до краја септембра. Тада буде и 100 литара млека дневно, касније се то умањи. Све зависи од броја млечних грла јер не јагње све овце у исто време, неке раније неке касније – сликовито описује Ристић.

Предаха нема ни зими, јер већ од 15. децембра почиње јагњење. Ипак он се не жали и каже да се узгој оваца итекако исплати.

– Посао се исплати, ми смо пословна задруга и мислим да други посао не бих ни волео да радим у животу. Има много посла, али навикао сам и ништа ми није тешко. Највећи проблем је наћи доброг радника јер нико неће да ради. Озбиљну главобољу нам задају и вукови, због којих трпимо велику штету коју не покрива осигурање – искрен је наш саговорник.

Подршка државе и породице

Ипак све ово, како признаје Ристић, не би постигао да нема подршку породице и државе која кроз субвенције помаже овчаре.

– Држава даје субвенције од 9.800 динара за свако уматичено грло. Осим тога добијамо и по 2.800 динара за свако јагње које продамо кланици. Пошто код нас још увек не постоји органска кланица фактички се продаја мојих јагањаца не разликује у односу на оне који нису узгајани по органским принципима. Имам изузетну сарадњу са локалном кланицом у Пироту. Корона нас је мало вратила уназад и пала је цена живе стоке, па и јагањаца. Некада сам продавао и по 300 динара по килограми живе ваге, а сада је то око 240 динара. Али, кад томе додам и 2.800 динара по сваком продатом грлу субвенција државе буде добро, не жалим се – рекао је Ристић и додао да нема проблема приликом пласмана своје робе.

Тржиште постоји, а за квалитетну робу увек има купаца.  

Иако је подршка државе добро дошла, он не заборавља да посебно нагласи да му је највећа потпора породица без које не би могао да постигне све и сам.

– Ја сам носилац домаћинства и највише радим, али ипак породица стоји иза мене и помажу  ако ме тренутно нема, ако сам на њиви, ако сам отишао по сено. Не може човек сам ништа, ако нема подршку породице, тешко ће успети  – искрен је он.

Да би у потпуности заокружио органски узгој стоке Ристић на сопственој њиви узгаја овас, луцерку и кукуруз, наравно по принципима органске производње.

– Овце највише једу сено, луцерку, за њих највише производимо овас који је храна број један за наше овце и по мало кукуруза – рекао је Ристић који за ђубрење њива користи стајњак од оваца које се хране органском храном.

Е ту настаје за њега тренутно највећи проблем.

– Ја дневно од оваца почистим једну приколицу стајњака који се после користи за ђубрење њива. У једном  проходу користим и по 30 приколица ђубрива које ручно разбацујемо. Да утовариш стајњак још и некако, али да га разбацаш по њиви то је тежак целодневни посао због кога често не стижем ништа друго. Зато сам и конкурисао за НЛБ Комбанк органик и уколико бих добио средства одмах би купио растурач стајњака. То би ми умногоме олакшало и убрзало посао – искрен је Ристић. 

Srodni tekstovi

Оставите коментар