Кажу да је ово професија будућности, али има ли ту зараде и колико?

Аутор: Gdjakovic
260 посета

Органска производња свакако спада у одрживу и зелену професију која иде руку подруку са очувањем нашег здравља, али и здравља планете. Зато смо се, после промовисања и популаризације зелених занимања и шумарства као струке током прошле године, овога пута фокусирали на органску производњу, која је из године у годину све заступљенија. Ако желимо да живимо здраво, морамо на националној основи заједно (и произвођачи и купци) да радимо на подизању свести о значају органске индустрије. У оквиру професије будућности, чија је тема органска производња, покушали смо да дамо конкретне одговоре на важна питања и поједноставимо кораке од самог старта производње. У наставку следе и три примера из праксе као и мишљење ресорног министра и стручњака.

Подстицаји за органско сточарство

Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, истиче да је буџет за субвенције за органску производњу за 2022. годину 380 милиона динара, што је највећа цифра која је досад издвојена.

  • Та здрава исхрана доживљава пуну експанзију последњих година, па сада имамо преко 6.000 пољопривредних произвођача који се баве органском пољопривредном производњом и који су сертификовани. Негде 2014. имали смо 3,7 милиона долара извоза органске пољопривреде, а данас је он 65 милиона. Највише се извози у Немачку – 31%, САД 13%, следе Француска, Белгија… Највише у овом тренутку извозимо воћа, и то смрзнуту малину, купину и јагоду – наводи Недимовић.

Он сматра да имамо велику перспективу за развој органске производње, поготову у западној и источној Србији, и то на просторима од преко 150-200 метара надморске висине, где се не користе хемијски препарати у производњи.

  • Највише у сектору воћарства, али такође и у сектору сточарства, у делу говедарства и овчарства. Сматра се да ће сточарство пасти за осам-десет одсто, и то је наша шанса. Ви када на Старој планини по свим стандардима органске производње одгајате једно говедо, можете сутра имати робу премијум класе која кошта трипут више него килограм говеђег меса у конвенционалном смислу. Јесте да је скупља производња, али каснија цена производа је вишеструко већа. Разлика која се прави је невероватна, а не морате ништа посебно да радите – само да пуштате говеда на испашу и поштујете правила струке – каже он.

Министар је објаснио и шта је некоме ко је на конвенционалној производњи потребно да би прешао на органску.

  • Тај процес је дуг око три године. Потребно је да ангажујете сертификациону кућу, за шта држава даје пола новца. За те више планинске пределе, од 200 метара па навише, тамо где хемије није било, можете за шест до девет месеци да завршите цео процес конверзије ако се анализама земљишта утврди да ту није било хемије. Овај број од 6.000 органских пољопривредних произвођача врло лако може да се дуплира, нарочито у сектору воћарства и повртарства. То је погодно за мале парцеле, јер ако радите по класичној методологији, тешко да можете да направите неки велики профит, али са органском производњом та цена може да буде пута два или три.

Министар је најавио да ће се давати велики подстицаји за органско сточарство.

  • По хектару пољопривредног земљишта конвенционално добијете 4.000 динара годишње као подршку државе, а за органску добијете 25.500 динара. Некада је свега један одсто отпадао на органску производњу, а сада тај проценат расте. Када дођемо до пет одсто, направили смо озбиљан посао – оцењује он, и прецизира да је „пре шест-седам година под органском производњом код нас било око 12.000 хектара, док је данас око 21.000 хектар“.

Све што треба да знате о органској производњи

Како и зашто се оријентисати на производњу будућности? Које субвенције постоје у овом домену и који би то били поједностављени кораци до добијања субвенција, питали смо Бранислава Ракетића, руководиоца групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, и Димитрија Ивановића, руководиоца службе за органску производњу ПКС.

  • У последње две године се удвостручио извоз, а немате много привредних грана где се тако брзо удвостручава извоз. То је велики потенцијал и у свету и код нас – истиче Ивановић.

Он је навео интересантан пример једног газдинства на коме од органске јабуке праве чипс.

  • Органска јабука се сече, пролази кроз сушару и добија се чипс. Произвођач се досетио да сакупља сок из јабуке који излази приликом сушења и сада га продаје као мицеларну воду у иностранству, и више зарађује од тога него од основног производа! То је доказ да морате да будете и мало инвентивни. Будућност је у органској производњи, одважите се и кренете у то. Ваш производ ће бити скупљи, здравији, еколошки чистији, имаћете мирнију савест – поручио је Ивановић.

Шта вам је све потребно при покретању органске производње, али и како да се пребаците са конвенционалне на овај вид производње, можете се, како наводи Ракетић, информисати на сајту министарства.

  • Имамо рекордан извоз, а куриозитет је да нисмо имали ниједан аспект ризика, што показује да је систем контроле код нас добар. Што се тиче субвенција, имамо директна плаћања по хектару, која су 550% већа у односу на конвенционалне, субвенције у делу сточарства, где смо раме уз раме са европским фармерима, а трећи вид субвенција се односи на рефундирање трошкова приликом ангажовања контролних кућа, и тај износ иде до милион динара. Прво се склапа уговор са контролном кућом, која иде на инспекцију на терену. Период конверзије у органски статус зависи од култура којима се баве, али он се може и скратити ако докажете да на вашем земљишту више од три године нису коришћена вештачка ђубрива, да нема хемијског третирања – прецизира он.

Он истиче да акценат треба да буде на развоју сточарства.

  • Имамо богомдана подручја за то, попут источне Србије, Голије, Пештера, Старе планине. Ове године нам је управо то у фокусу, али, наравно, морамо им обезбедити пласман. Желимо да подигнемо потражњу за органским производима, да потрошач има свест да коришћењем тих производа доприноси себи са аспекта нутритивне вредности, али и заштити животне средине, у смислу смањења загађења. Ми ћемо имати до децембра 2024. рок до када морамо наш систем да прилагодимо ЕУ – каже он.

Могућности пласмана

О могућностима пласмана, али и о доступности органских производа, али и зашто купци све више не само у ЕУ већ и код нас прелазе на органске производе, разговарали смо са Миленом Стевић, асортиман менаџерком дм дрогерие маркт, и Миленком Доловцем, произвођачем „Доловац Органиц и традиција“.

Доловац, који са породицом на више од три хектара узгаја јабуке, крушке, брескве, шљиве, каже да је органска производња дуготрајан и сложен процес.

Он је објаснио и како је дошло до сарадње са компанијом дм.

  • Они су расписали конкурс за домаће производе и од 700 производа ушли смо у првих 20. Уследила је сарадња кроз финализацију самог производа, како да паковање изгледа, колико да буде, како да се представимо и едукација о томе шта очекују купци који долазе у дм. Сада нам се производи налазе у свим објектима дм-а на нашем тржишту, а недавно смо добили жиг „чуваркућа“ – прича Доловац.

Милена Стевић истиче да прехрамбене намирнице имају значајну улогу, те да су у оквиру њих органску храну препознали као нешто на чему треба додатно радити и упознавати тржиште и купце.

  • У асортиману имамо више од 500 органских производа, ту се посебно истиче наша приватна робна марка дмБио, која нуди више од 300 производа органског порекла по приступачним ценама. У целом том тржишном ланцу препознали смо нашу улогу као едукатора, неког ко треба да ради на популаризацији органске производње. Треба кренути од основних чињеница и разјашњавања, као што је разлика између органског, домаћег и природног производа, јер домаће и природно не мора нужно да значи и органско. Органска производња подразумева контролисане процесе производње од почетка до краја и захтева високе стандарде који су дефинисани прописима Републике Србије. Једино такав производ може да се декларише као органски. Употреба органске хране последњих година је у константном порасту, јер расте свест о здравом начину живота – закључује она.

Када је реч о пројекту дм Инкубатор, Милена Стевић наводи да је то био један од видова подршке домаћим произвођачима и привреди.

  • Тржиште је изузетно конкурентно и мале органске производње немају прилику да на адекватан начин представе своје производе. Зато смо организовали пројекат дм Инкубатор. Уз подршку стручњака из различитих области, прозвођачи су могли да стекну нова знања која ће им помоћи у развоју нових производа – каже она.

На питање да ли су органски производи скупи, она појашњава да „органска производња захтева висококвалитетне састојке, додатне процесе у оквиру производње и контроле, што утиче на цену.

  • Тренутно у асортиману дм има много производа по повољним ценама. Данас за мање од 200 динара можете да купите разне врсте намаза, мешавине за јела, напитке… – наводи она, док Доловац истиче да генерално постоји став да је органски производ скуп:
  • Међутим, с обзиром на то да је у производу чиста природа, и они који поштују природу разумеју зашто је органски производ за 30-40 одсто скупљи.

Ауторка: Јелена Вукић

Извор: www.kurirs.rs

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар