Зечетина је врста меса која је неправедно запостављена на нашим трпезама.Не тако давно ни једна гозба није се могла замислити без зечјег меса на столу. Зечеви живе на свим континентима осим на Антартику, а постоје археолошки докази да су се зечеви узгајали због меса још у старом Риму. Месо зеца је познато по изузетно
малим количинама масти, холестерола и калорија, док са друге стране има велики проценат протеина. Зато не чуди што су новија научна истраживања показала да је зечетина најздравије месо за људску исхрану. Иако је тешко поверовати некада се зечетина у исхрани користила као данас пилетина,зечеви су се најчешће
ловили у дивљини, ово је било једино месо које су подједнако конзумирали и богати и сиромашни.
Зечеви и кунићи – сличности и разлике
Зечеви (лат. Leporidae) су животиње биљоједи из породице сисара и реда двозубаца које се у природи хране травом и кором дрвета,док домаћи зечеви воле и шаргарепу и јабуке. Постоји више од 60 врста ових животиња, али су код нас најпознатији зечеви и кунићи.У зависности од расе зечеви живе до две до пет година и одрасле
јединке достижу тежину око пет килограма. За разлику од зечева кунићи нешто ситнији и живе дупло више чак и до 12 и више година. Осим по величини разликују се и по изгледу.Уши и ноге зеца су нешто краће у односу на куниће који склоништа копају у земљи, док зечеви јазбине праве искључиво на површини тла.Млади зечеви се окоте скоро потпуно способни за самостални живот, док се кунићи рађају без длаке и слепи, а прогледају тек
после две недеље. Зечеви воде усамљенички живот док кунићи живе у заједницама и лакше их је припитомити. Кунићи се често узгајају због крзна и меса, а најкрупнији је белијски оријаш који је отпоран на болести и кожне паразите, а може да достигне тежину до 10 килограма.
Зечетина је месо које се лако вари и 100 грама садржи свега 150калорија, док иста количина свињског меса има око 480 калорија.Научници ово објашњавају чињеницом да су зечеви, посебно у дивљини, у сталном покрету због чега се све што поједу брзо претвара у енергију и смањује масноће у њиховим телу. С друге стране зечетина је богата минералима и витаминима из Б групе,односно витамином Б2 и Б6 који има благотворан утицај на централни нервни систем, коштано ткиво и мишиће, па се ова врста меса препоручује спортистима који су изложени великим
напорима. Месо од зеца је ризница цинка, гвожђа и бакра који је задужен за раст и развој ћелија, па је веома важно да га уносимо путем хране јер га наш организам не производи.Цинк побољшава апсорпцију калцијума,стимулише зарастање прелома кости,али и појачава одбрамбене механизме нашег организма. Месо од зеца је
богат извор фосфора и калијума који утичу на нормализацију крвног притиска, па самим тим је и одлична превентива кардиоваскуларних обољења посебно инфаркт миокарда.Зечетина је ипак најпознатија по високом садржају протеина.У само 80 грама овог меса налази чак 28 гр протеина скоро дупло више него у истој количини пилетине или свињетине.
Месо за исхрану, маст као лек
Због обиља гвожђа зечје месо се препоручује особама које пате од анемије. Како је у питању лако сварљива храна благотворно утиче на пацијенте са болестима желуца, црева, јетре и жучи. Зечетина има минималану количини натријума па је корисна за особе с хипертензијом и другим болестима кардиоваскуларног система.Конзумирање зечјег меса доприноси смањењу холестерола, па повољно утиче на болести које настају услед зачепљења крвних
судова. Препоручује се особама које имају проблема са слабим костима, а побољшава стање и обнову коже и слузокоже.Ову врсту меса требало би да избегавају особе које пате од артритиса и гихта
јер садржи доста пуринске киселине која може довести до погоршања стања код ових пацијената.
Занимљиво је да су научници открили да у првих седам месеци живота тело зеца није у стању да акумулира стронцијум-90, који је производ распадања пестицида и хербицида, због чега се
препоручује да се у исхрани користи месо младог зеца.Млади зечеви могу се препознати по крхким костима предњих шапа,широком врату и меким ушима, који су код старијих примерака танки и дуги.
Многи кувари избегавају да припремају зечетину, посебно оног из дивљине, због специфичног и јаког мириса који се може неутралисати држањем меса у пацу од лимуновог сока 10 до 12сати пре припреме. Иако се данас ова врста меса најчешће купујезамрзнута треба имати у виду да након одмрзавања филети
зечетине готово потпуно губе влагу.У народној медицини поред меса веома је цењена зечја маст која
помаже при бржем и лакшем зарастању рана. У случају бронхитиса добро је на груди намазати зечју маст која помаже и код промрзлина од хладноће.
Извор: Агробизнис магазин
