Десет младих агроекономиста потписало уговор у оквиру SCAP пројекта

Аутор: draganadpetrovic
249 посета

У Министарству пољопривреде потписан је уговор са 10 младих агроекономиста у оквиру Пројеката конкурентне пољопривреде Србије (Serbia competitive agriculture project- SCAP ) који је Пројекат Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Светске банке, а млади стручњаци ће пролазити обуку и усавршавати се наредне четири године.
Потписивању Уговора са младим стручњацима присуствовали су Ненад Бркић испред Светске банке и Александар Богићевић, помоћник Министра пољопривреде задужен за рурални развој.Наиме, млади стручњаци који су добили прилику за запослење при стручним службама Министарств радиће по пољопривредним станицама које нису имале стручњаке везане за агроекономију како би помогли пољопривредницима.

Ненад Бркић је нагласио да је 10 младих колега, агроекономиста, потписало уговоре везано за активности на SCAP пројекту, тј. Пројекту конкурентне пољопривреде.

  • То су колеге које ће бити ангажоване по пољопривредним станицама где нисмо имали стручњаке везане за агроекономију, да помогну приликом израде документације, бизнис планова – апликантима, фармерима са терена. Желимо да повећамо квалитет материјала који долази, како би пољопривредници могли да буду спремни за конкурисање на овом нашем пројекту конкурентне пољопривреде. То ће бити велика помоћ. Такође, те колеге ће проћи обуку како на нашем пројекту тако ће бити укључене и у активности пољопривредне саветодавне службе. Имаће семинаре, курсеве, и наша је велика жеља да они своју професионалну активност даље наставе да раде кроз саветодавну службу, пољопривредну службу у оквиру Министарства пољопривреде Сектор за рурални развој. Желимо им успешну сарадњу на будућим активностима – рекао је Бркић и додао:
  • Колеге које данас потписују уговоре ће пролазити обуку и усавршаваће се наредне четири године. Свака фаза ће имати неки свој део. Колико ће бити на пројекту конкурентне пољопривреде, толико ће бити захтевно и веома битно да пролазе обуку кроз саветодавну службу, кроз њихове активности, кроз годишње програме рада, едукација, као и свега онога што Сектор за рурални развој ради, планира. Наравно, ту су и мере, пошто Сектор за рурални развој уско сарађује са ИПАРД мерама и све будуће активности које ће бити, тако да ће они имати константну обуку, константно учење и праксу у раду на терену, и да своје стечено знање активно користе.Бркић је истакао да су после годину дана рада на пројекту видели да пољопривредницима заиста таква помоћ и сарадња недостаје.
  • Очекујемо доста од овакве, да кажем, активности коју смо започели. Драго нам је да је Министарство пољопривреде иницирало ову активност, што је Светска банка подржала активирање и запошљавање овако младих колега. Надамо се свему најбољем – рекао је Бркић.
Илустрација: Улагање у младе стручњаке је улагање у будућност српске пољопривреде

На питање да ли су постојали посебни захтеви Светске банке, Бркић каже да постоје правила по питању набавке механизације.

  • На неки начин то су поступци набавке и тендера, како се то популарно зове. То су најнижи облици, али опет су захтевни у попуњавању папира, документације, транспарентности и свега тога, које није баш, да кажемо, пољопривредници то не раде сваки дан па ће им таква помоћ требати – рекао је Бркић и додао:
  • Чим је Светска банка овде да она има поверење и искуства са радом Министарства пољопривреде са којим ради двадесетак година.

Бркић очекује да ће да се настави сарадња Светске банке и Министарства пољопривреде и на неким другим активностима.

  • Желимо да покажемо што боље резултате да би имали са позитивним примерима и резултатима да изађемо и да само Министарство пољопривреде види да је дошло до неког побољшања и које су то нове мере и нови кораци који би могли да се спроведу. Значи, оно што је најбитније да се схвати јесте да практично Министарство пољопривреде са Светском банком представља програме, начин рада шта жели, и како ће то изгледати. Ето то сада очекујемо у наредним корацима да видимо – закључио је Бркић.

Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде задужен за рурални развој, рекао је да, када је запошљавање младих стручњака у питању, Министарство пољопривреде се труди да сваке године укључи неког новог саветодавца у систем.

  • Са овим пројектом где сарађујемо са Светском банком, добијамо 10 нових младих агроекономиста који ће имати могућност да након завршетка пројекта, остану у службама у којима су сада, и да наставе свој рад. Нормално, они морају проћи, и добити лиценцу као саветодавци, за шта је потребно годину и по дана. Мораће да слушају предавања, семинаре, курсеве, да би полагали за лиценцу и добили је, и када се то заврши били лиценцирани саветодавци и агроекономисти. Видите, агроекономија је постала битна задњих годину дана, јер дешавања на тржишту, у свету, и пандемија коронавируса, све то доводи до неких питања, када, зашто, и како нешто треба радити – нагласио је Богићевић и додао:
  • Они неће служити само да попуњавају формуларе, већ да саветују пољопривреднике и укажу на то шта је актуелно и да ли је нешто економски исплативо. Мислим да овакав тренд треба да се настави и да се што више младих стручњака пољопривреде упосли. Нажалост, имамо и ту старосну границу саветодаваца, око 48 година је просек, а то треба подмлађивати, ево на на овај начин. Зато је саветовано овим службама да се сваке године убаце и лиценцирају по једног саветодавца из било које области, да се тако шири и број саветодаваца. Једна ствар, морам да вам кажем, а то је да смо ми по саветодавству у региону други, али не зато што су наши стручњаци лошији од стручњака из Словеније, него због броја. Словенија има 800 саветодаваца на дупло мањој територији, а ми око 300 саветодаваца.
Илустрација: Запошљавање младих стручњака је добро и за њих и за српску пољопривреду

Богићевић је истакао да су наши стручњаци добри, да се едукују и да иду у корак са пољопривредом,дигитализацијом…- Мислим да је то добар основ да гајимо те стручњаке и да стварамо нове кроз овакве видове програма и пројеката. Мислим да морамо са оваквим пројектима наставити и у будућности да се повећава број саветодаваца. Потребно је радити и на маркетингу и морамо заинтересовати децу, оно што се каже, од основне и средње школе да упишу пољопривредну школу и наставе са пољопривредним факултетом, јер задњу деценију имамо тренд опадања уписивања пољопривредног факултета или пољопривредних школа, што је за нашу земљу, која је између осталог и пољопривредна земља, поражавајуће. Мислим да на овакве начине можемо да дамо подстрек младим људима, да након завршене школе или факултета имају наду за запослење. Ово је један вид помоћи и само тако ћемо наставити да задржавамо наше стручњаке и да анимирамо децу да упишу или пољопривредну средњу школу или факултет – рекао је Богићевић.

Богићевић је додао да је за одабир младих стручњака била задужена комисија која је одабрала најбоље који су конкурисали.

  • Само им је то подстрек да наставе да и даље раде. До њих је сада да ли ће задовољити критеријуме, како ће показати у пољопривредној стручној служби, како ће се показати у раду радити са пољопривредним произвођачима, да ли ће бити успешни… То сада од њих зависи, као и њихов даљи развојни пут – закључио је Богићевић.
  • Извор:https://pink.rs/drustvo/366522/10-mladih-agroekonomista-potpisalo-ugovor-u-okviru-scap-projekta-bogicevic-ministarstvo-poljoprivrede-se-trudi-da-svake-godine-ukljuci-nekog-novog-s

Srodni tekstovi

Оставите коментар