Да ли знате да цвеће у Србији постаје озбиљан АГРОбизнис? Ово су подаци који о томе говоре!

Аутор: Gdjakovic
604 посета

ИНФОРМАЦИЈА О ЦВЕЋУ И УКРАСНОМ БИЉУ ЗА 2020. ГОДИНУ

1 – Структура и површина цвећа и украсног биља

На основу званичних података Републичког завода за статистику, површине под цвећем на отвореном узгоју у 2020 години износе 508 хектара, што је повећање за 19% у односу на претходну годину (427 ха). Процена стручних служби са терена је нешто већа и износе око 550 ха.

Површине цвећа у заштићеном простору (стакленици и пластеници) износе 214 хектара, што је повећање за 4 % у односу на претходну годину (205 ха).

Сваке године у Републици Србији произведе се годишње око 7-8 милиона садница ружа и највећи део намењен је извозу у Руску Федерацију.

2 – Региони гајења цвећа и украсног биља у Србији

Најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа у Србији се налазе на северу земље, на граници са Мађарском, затим у околини Шапца, западно од Београда, у области Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице, Велике Дренове и тд.

Руже се највише гаје у северно-банатском делу Србије – Кањижа, Сента и Кикинда, мачвански округ – Липолист и Шабац и у расинском округу.

3 – Карактеристике производње цвећа и украсног биља

Производњу цвећа и другог украсног биља карактеришу континуираност, интезивност, велика улагања и велико ангажовање радне снаге. 

Цвећарство, као озбиљан чинилац у привредном систему земље, треба да постане профитабилна производна грана. У том смислу је неопходно удруживање произвођача  ради чвршћег повезивања на плану организовања производње и пласмана цвећа и украсног биља, како на домаћем, тако и на светском тржишту. За сада су то претежно индивидуална пољопривредна газдинства.

Такође је неопходан рад на  формирању берзе цвећа и привлачењу страних инвестиција и партнера.

Производња и гајење цвећа у пластеницима одвија се током целе године. Када прође продаја летњег сезонског цвећа, на преласку из летње у јесењу сезону, почињу радови око нових садница, пластеници се пуне расадом који се узгаја за пролећне празнике и летњу сезону, а један од најважнијих и најодговорнијих послова је одржавање температуре у пластеницима током зиме. 

4 – Услови за узгој цвећа и украсног биља у Србији

Због добрих климатских услова  и дужине вегетационог периода наша земља има добре услове за плантажну производњу цвећа и на отвореним површинама и  у заштићеном простору. Географска позиција, квалитетно земљиште и разноликост у педолошком саставу земљишта такође су повољни за узгој цвећа. Наша земља има све предуслове да крене са још већим развојем ове производње.

5 – Спољнотрговинска размена цвећа и украсног биља у 2020. години (вредносно и количински)

Вредност спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног биља  у 2020. године износила је 19,9 мил. ЕУР (9,3 мил. тона) од чега је вредност извоза износила 4,3 милионa EUR (2.663 тона), а вредност увоза  15,6 милона EUR (6.658 тона).

     Табела 2 – Тренд спољнотрговинске размене цвећа и украсног биља, 2015-2020

ГодинаИЗВОЗУВОЗ
tona000 EUR000 USDtona000 EUR000 USD
20152.2392.9293.2754.7428.1389.060
20162.5202.8773.1674.4488.7519.685
20175.0574.2744.7195.48610.54511.816
20183.7894.0964.9295.27010.70712.713
20193.5044.2484.7798.09914.22515.942
20202.6634.2594.8016.65815.62417.810

 Извор података: РЗС

  • Вредност извоза у 2020. години је већа за 2,6% у односу на исти период претходне године. У извозу је постигнута просечна цена од   1,60 EUR/kg, а у 2019. г. је била  1,21 EUR/kg.
  • Вредност увоза је већа за 10% у односу на 2020. годину. Просечна увозна цена износила је 2,35 EUR/kg, а у 2019.г. била је 1,76 EUR/kg.

6 – Извоз цвећа и украсног биља у 2020. години (по регионима, земљама и структури)

Најзначајније извозно тржиште цвећа и украсног биља је ЕУ са 51 % удела, затим  Царинска унија са 22% удела у укупном извозу, земље ЦЕФТА са 21%, остале земље 9%, док се у земље ЕФТА извозило занемарљиво мале количине, тј. свега 1 %.

У току 2020. године извезено је цвећа и украсног биља у земље ЕУ  у вредности од 2,18 мил. ЕУР, од чега највише у Холандију  око 1,2 мил. ЕУР, Словенију 187 хиљ. ЕУР, Пољску 167 хиљ ЕУР Хрватску  127 хиљ ЕУР, Руминију 95 хиљ ЕУР и Бугарску 89 хиљада ЕУР.

Извоз у земље Царинске уније (Русија, Белорусија и Казахстан) реализован је у вредности од 937 хиљаду ЕУР, од чега највише у Руску федерацију, и то живог цвећа, у вредности од преко 786 хиљ. ЕУР и Белорусију 151 хиљ. ЕУР.

У земље ЦЕФТА региона извезено је највише живог цвећа и то у реализована је вредност извоза од 901 хиљ. ЕУР, од чега је највише извезено у БиХ  336 хиљ. ЕУР, потом у Македонију 277 хиљ. ЕУР, Црну Гору  262 хиљ. ЕУР, Албанију 15 хиљ. ЕУР и у Молдавију 15 хиљ. ЕУР.

Од ОСТАЛИХ земаља извезено је укупно 188 хиљада ЕУР, а најзначајнији извоз је био у Узбекистану 134 хиљ. ЕУР, Грузија око 23 хиљ. ЕУР и Украјина 15 хиљ. ЕУР.

Структура извоза –  Највеће учешће у извозу за 2020. годину има група живо цвеће[1] 83% (око 3,5 мил. ЕУР), од чега извоз ружа износи чак 2,4 мил. ЕУР. Руже су се највише извозиле у Холандију 646 хиљ ЕУР и  Руску Федерацију 588 хиљ. ЕУР. Извоз украсног  биља  чини 11% (486 хиљ. ЕУР) и то углавном  лишће, грање и траве за букете које се највише извозило за Холандију и Швајварску. Сеченог цвећа је извезено 5% (203 хиљ. ЕУР) првенствено у Холандију и Аустрију.

7 – Увоз цвећа и украсног биља у 2020. години (по регионима, земљама и структури)

         Најзначајније увозно тржиште цвећа и украсног биља је ЕУ са 86 % удела и остале земље са 2%. 

Најдоминатнији увоз цвећа и украсног биља у 2020. године био је из ЕУ,  реализован у вредности од 13,4 мил. ЕУР. Највећи удео од земаља ЕУ  у увозу имају Холандија 9,4 мил. ЕУР, Италије 1,1 мил. ЕУР, Словенија 633 хиљ. ЕУР, Мађарске 509 хиљ. ЕУР, Белгија 445 хиљ. ЕУР и др.

                       

Из ОСТАЛИХ земаља највећи увоз је био из Кеније у износу од 872 хиљ. ЕУР, Етиопије 446 хиљ ЕУР и Турске 309 хиљ. ЕУР.

Из ЦЕФТА земаља увоз је остварен у износу од свега 42 хиљ. ЕУР, и то углавном из Северне Македоније 28 хиљ. ЕУР.

Увоз из  земаља Царинске уније (Русија, Белорусија и Казахстан) увоза није било.

Структура увоза –  Највеће учешће у увозу цвећа и украсног има живо цвеће 38% укупног увоза ( 10,6 мил. ЕУР), од чега увоз из Холандије чини чак 8,3 мил. ЕУР и то углавном гладиоле и остало собно цвеће у саксијама. Велики увоз имали смо сеченог  цвеће 27% (4,2 мил. ЕУР), углавном из Холандије 912 хиљ. ЕУР и то првенствено хризантема, а знатно мање љиљана и гладиола. Семе цвећа  је укупном извозу чинило 3%, углавном семена травнатог биља које се гаји за цвет  и то из Холандије и Немачке, украсно биље   са 3% и то лишће, гране и траве, свеже за букете, из Костарике, Италије, Холандије и Еквадора, док је сушено цвеће незнатно учествовало у увозу и то  сушено цвеће сечено, цветни пупољци за букете, из Турске, Грчке и Италије.

8 – Највећи произвођачи цвећа

            Собзиром да се ова производња заснива у расадницима (расадничарска производња) мали је број правних лица која су регистрована за узгој цвећа и украсног биља. Наши највећи произвођачи цвећа у Србији су: расадник Милан Топаловић – Липолист (Шабац), расадник Браћа Топаловић – Липолист (Шабац), Вртни центар Биосан – Љиг, расадник Оморика – Сремчица, расадник Лепо поље – Љиг, Pheno Geno Roses – Нови Сад, Groff od Milutovac – Трстеник, Монтеагро – Београд, Гарден центар – Београд, ЈКP Зеленило, расадник „Жића“, расадник „Нина“, расадник „Биојела“, Фрутикомерц из Велике Дренове, расадник „Фиори“ и др.

9 – Мере подршке за сектор цвећарства и украсног биља у 2021. години

Потенцијали у производњи цвећа и украсног биља у Србији нису у довољној мери препознати. Стога је неопходно да се овој области пружи јача институционална подршка, од стране научноистраживачке и пословне заједнице, да би овај сектор постао  профитабилнија производна грана. У том смислу неопходно је увести и додатне подстицаје државе,  јер сагледавајући постојеће површине на једној страни, демографску слику и економски развој на другој, очекивања су да ће се потребе за цветним и украсним врстама повећавати, што пружа могућност унапређења укупне производње цвећа и украсног биља. Модернизација производње, набавка нових машина и опреме, односно техничка и технолошка модернизација, директно би утицала на повећање обима производње и производног асортимана, што би довело и до отварања нових радних места и повећања продуктивности рада у овој високо интензивној области пољопривредне производње. Производњу цвећа и другог украсног биља данас карактеришу континуираност, интезивност, велика улагања, добра едукованост и велико ангажовање радне снаге. 

1) На основу Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2021. години произвођачи цвећа и украсног биља на основу директних плаћања имају право на субвенције у износу од 4.000 дин/ха укупно.

2) Министарство пољопривреде помаже произвођаче цвећа и украсног биља кроз инвестиције у пољопривредна газдинства која се баве овом производњом и то у виду набавке опреме и механизације за заштиту од болести и штеточина, за наводњавање, за производњу садног материјала у заштићеном простору, за набавку машина за: пуњење саксија супстратом, прављење супстрата за производњу цвећа, орезивање и обликовање украсног биља, покривање расада цвећа, у циљу заштите од мраза – агротекстил, покривање расада цвећа, у циљу заштите од високих температура – мрежа за  сенчење и др. Мaксимaлни изнoс кojи мoжe произвођач дa сe oствaри je дo 1.500.000 динaрa, односно 50-65% од вредности инвестиције.

3) Поред примарне производње, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, пружа финансијску помоћ и у промоцији, маркетингу и пласману цвећа и украсног биља, тако што финансијски већ дужи низ година подржава одржавање Међународног сајма хортикултуре у смислу обезбеђивања сајамског простора где произвођачи цвећа могу да пласирају своје производе, изађу из локалних оквира, да пронађу своје место на тржишту како домаћем, тако и иностраном.

И ове 2021. године одржава се 26. Међународна сајамска манифестација хортикултуре у периоду  од 20. до 23. маја 2021. године, на Београдском сајму, које је министарство пољопривреде финансијски подржало са 2,9 милиона динара кроз јавне набавке.

10 – Предлог за унапређење сектора цвећа и украсног бнља

            У складу са Законом о семену и садном материјалу регулисана је семенска производња цвећа,  с тим да не постоји у Регистру биљних сорти РС ни једна српска сорта цвећа, што је неопходно мењати.

            Не постоји ни једна научноистраживачка организација која ради селекцију и оплемењивање цвећа у Србији. Формирано је неколико института при факултетима у Београду и Новом Саду, и неопходно је истрживачки јачати ову област.

            Подстицаји државе су евидентни, али неопходно је покретати  иницијативе за додатне. Неопходно је радити на повећању површина под цвећем и украсним биљем, како на отвореном, тако и у затвореном простору, на интензивирању производње, умрежавању и јачању произвођача, са циљем стварања повољнијег амбијента за пословање.

            Неопходно је пратити и примењивати светска достигнућа у технологији гајења, организацији производње и пласману, са циљем боље тржишне позиционираности и подизања конкурентности на светском тржишту.

            Такође, неопходно је  и активније учешће чланова Групације произвођача цвећа и украсног биља, ради унапређења пословног амбијента и законске регулативе и подизања конкурентности производа и услуга у овој области.


[1] Живо цвеће подразумева саксијско цвеће тј цвеће за садњу. Живо цвеће се углавном продаје у расадницима и цвећарама, за расађивање или за садњу у декоративне сврхе.

Srodni tekstovi

Оставите коментар