Употреба генетски модификованих усева у пољопривреди остаје спорна, посебно у Европи. Према истраживањима, многи људи страхују од негативних последица по људско здравље и животну средину. Међутим, нова студија показује да би генетски модификовани усеви могли да буду добри за животну средину, а посебно за климу.Резултати сугеришу да би усвајање ГМ усева у Европској унији могло значајно да смањи емисије гасова стаклене баште.
Пољопривреда је одговорна за око 25% свих емисија гасова са ефектом стаклене баште широм света. Велики удео ових емисија је последица сточарске производње и употребе ђубрива. Међутим, више од једне трећине пољопривредних емисија узроковано је променом коришћења земљишта, посебно претварањем шума и других резервата природе у пољопривредно земљиште како би се задовољила растућа глобална потражња за храном за људе и животиње.
– Коришћење бољих технологија за повећање приноса усева на већ обрађеној земљи могло би да смањи ову промену у коришћењу земљишта и смањи емисије штетних гасова – каже аутор студије проф. др Матин Каим, директор Центра за истраживање развоја на Универзитету у Бону.
Одређене врсте генетски модификованих усева као што су ГМ кукуруз и соја се широко узгајају у другим деловима света, али врло мало у Европи.
– Главни разлози су прихватање јавности и политичке препреке – каже Каим.У новој студији, Каим и његове колеге са института су користили глобалне пољопривредне податке и процене ефеката на принос ГМ усева да би моделирали како ће повећано усвајање технологије у ЕУ утицати на производњу, коришћење земљишта и емисије гасова стаклене баште. Процене сугеришу да би шира употреба генетски модификованих усева у ЕУ могла да спречи ослобађање 33 милиона тона ЦО2, што је око 7,5% од укупних годишњих емисија ЕУ из пољопривреде.
– Већина ових позитивних климатских ефеката се може приписати смањеној промени коришћења земљишта – каже др Ема Ковак са института, први аутор студије.
Пошто ЕУ увози доста кукуруза и соје из Бразила, где проширење пољопривредног земљишта доприноси крчењу тропских шума, закључак истраживачког тима је да би већи приноси у ЕУ могли да смање део овог увоза и тако помогну очувању Амазонске прашуме.
Аутори истраживања наглашавају да у својој анализи посматрају само већ постојеће генетски модификоване усеве.
– Нове технологије генетски модификованог узгоја се тренутно користе за развој широког спектра нових примена усева. Ове нове примене би могле да доведу до додатних предности ублажавања климатских промена и прилагођавања у будућности – каже Матин Каим.
Извор: https://magazinsrbijanka.rs/poljoprivreda/savremena-poljoprivreda/da-li-genetski-modifikovani-usevi-mogu-pozitivno-da-uticu-na-klimu/
